Маънолар таржимаси Сура Муддассир сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Покривени

Суранинг мақсадларидан..:

الأمر بالاجتهاد في دعوة المكذبين، وإنذارهم بالآخرة والقرآن.

Наредба да се устраје у позивању порицатеља и њиховом упозоравању путем подсећања на Будући свет и Кур'аном.

---

Оят: 1

يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡمُدَّثِّرُ

О ти Посланиче, који си прекривен својом одећом.

Оят: 2

قُمۡ فَأَنذِرۡ

Устани и опомињи на Божју казну.

Оят: 3

وَرَبَّكَ فَكَبِّرۡ

И слави свога Господара.

Оят: 4

وَثِيَابَكَ فَطَهِّرۡ

Очисти себе од греха и одећу од нечистоће.

Оят: 5

وَٱلرُّجۡزَ فَٱهۡجُرۡ

Удаљи се од обожавања кипова.

Оят: 6

وَلَا تَمۡنُن تَسۡتَكۡثِرُ

Не приговарај своме Господару, тражећи за своја добра дела више.

Оят: 7

وَلِرَبِّكَ فَٱصۡبِرۡ

У име Бога буди стрпљив на искушењима које те прате.

Оят: 8

فَإِذَا نُقِرَ فِي ٱلنَّاقُورِ

Када се у рог дувне по други пут.

Оят: 9

فَذَٰلِكَ يَوۡمَئِذٖ يَوۡمٌ عَسِيرٌ

Судњи дан биће веома тежак дан.

Оят: 10

عَلَى ٱلۡكَٰفِرِينَ غَيۡرُ يَسِيرٖ

Онима који не верују у Бога и посланике тог дана неће бити лако.

Оят: 11

ذَرۡنِي وَمَنۡ خَلَقۡتُ وَحِيدٗا

О Посланиче, остави Мене и онога којег сам створио самог у стомаку, није имао ни иметка ни деце. Овде се мисли на Велида б. Мугиру.

Оят: 12

وَجَعَلۡتُ لَهُۥ مَالٗا مَّمۡدُودٗا

Дао сам му много иметка.

Оят: 13

وَبَنِينَ شُهُودٗا

И дао сам му синове који су били с њим, нису се од њега на путовању одвајали, јер је имао много иметка.

Оят: 14

وَمَهَّدتُّ لَهُۥ تَمۡهِيدٗا

Живот сам му веома олакшао, дарујући му опскрбу и децу.

Оят: 15

ثُمَّ يَطۡمَعُ أَنۡ أَزِيدَ

И онда, поред свога неверовања и свега што сам му дао, жуди да му још дам.

Оят: 16

كَلَّآۖ إِنَّهُۥ كَانَ لِأٓيَٰتِنَا عَنِيدٗا

Није тако као што он мисли и замишља. Он је инаџија према нашим доказима које објављујемо нашем Посланику и пориче их.

Оят: 17

سَأُرۡهِقُهُۥ صَعُودًا

Оптеретићу га тешком казном коју неће моћи да поднесе.

Оят: 18

إِنَّهُۥ فَكَّرَ وَقَدَّرَ

Овај неверник којем су дате многе благодати је размишљао и смишљао шта да слаже о Кур'ану како би га опвргао.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• المشقة تجلب التيسير.

Потешкоћа је разлог за олакшање.

• وجوب الطهارة من الخَبَث الظاهر والباطن.

Обавезност чишћења од физичке и душевне прљавштине.

• الإنعام على الفاجر استدراج له وليس إكرامًا.

Давање благодати грешнику није вид почасти него постепено кажњавање.

Оят: 19

فَقُتِلَ كَيۡفَ قَدَّرَ

Проклет нека је и биће кажњен како је прорачунао.

Оят: 20

ثُمَّ قُتِلَ كَيۡفَ قَدَّرَ

И опет, проклет нека је и биће кажњен како је прорачунао.

Оят: 21

ثُمَّ نَظَرَ

Затим је поново сагледао и размишљао шта ће да каже.

Оят: 22

ثُمَّ عَبَسَ وَبَسَرَ

Затим се наљутио и лице му се намрштило када је видео да нема ништа чиме би оспорио исправност Кур'ана.

Оят: 23

ثُمَّ أَدۡبَرَ وَٱسۡتَكۡبَرَ

Затим се од веровања окренуо и охоло одбио слеђење Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Оят: 24

فَقَالَ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ يُؤۡثَرُ

Па је рекао: Ово што доноси Мухаммед није Божји говор, него је то враџбина коју преноси од других.

Оят: 25

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا قَوۡلُ ٱلۡبَشَرِ

Ово није Божји говор, него људски.

Оят: 26

سَأُصۡلِيهِ سَقَرَ

Овог неверника увест ћу у део Пакла који се зове Секар, како би жестину његову осетио.

Оят: 27

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا سَقَرُ

О Мухаммеде, знаш ли ти шта је Секар?

Оят: 28

لَا تُبۡقِي وَلَا تَذَرُ

Неће оставити ни један део онога ко се кажњава, а да га неће обухватити, а затим ће се опет вратити као што је и био, потом поново доћи и тако у недоглед.

Оят: 29

لَوَّاحَةٞ لِّلۡبَشَرِ

Веома ће жестоко пржити и боју коже мењати.

Оят: 30

عَلَيۡهَا تِسۡعَةَ عَشَرَ

Над тим Паклом биће деветнаест анђела, који ће га чувати.

Оят: 31

وَمَا جَعَلۡنَآ أَصۡحَٰبَ ٱلنَّارِ إِلَّا مَلَٰٓئِكَةٗۖ وَمَا جَعَلۡنَا عِدَّتَهُمۡ إِلَّا فِتۡنَةٗ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ لِيَسۡتَيۡقِنَ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ وَيَزۡدَادَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِيمَٰنٗا وَلَا يَرۡتَابَ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡمُؤۡمِنُونَ وَلِيَقُولَ ٱلَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٞ وَٱلۡكَٰفِرُونَ مَاذَآ أَرَادَ ٱللَّهُ بِهَٰذَا مَثَلٗاۚ كَذَٰلِكَ يُضِلُّ ٱللَّهُ مَن يَشَآءُ وَيَهۡدِي مَن يَشَآءُۚ وَمَا يَعۡلَمُ جُنُودَ رَبِّكَ إِلَّا هُوَۚ وَمَا هِيَ إِلَّا ذِكۡرَىٰ لِلۡبَشَرِ

Чуварима Ватре поставили смо само анђеле и људи немају снаге да се с њима носе. Ебу Џехл је слагао када је казао да он и његов народ могу да се анђелима супротставе и да из Ватре изађу. Тај број смо дали само као вид искушења онима који у Бога не верују, како би рекли оно што су рекли, па да им се казна повећа; да се Јевреји којима је дата Тора и хришћани којима је дато Јеванђеље, увере у Кур'ан који потврђује оно што је у књигама њиховим објављено; да се верницима веровање повећа када сазнају да се следбеници Књиге с њима слажу; да Јевреји, хришћани и верници не сумњају и да они који немају чврсто веровање и неверници, кажу: Шта је Бог желео овим чудним бројем? Као што Бог у заблуди оставља онога ко негира овај број, и као што упућује онога ко у њега верује, тако исто у заблуди оставља кога хоће и на прави пут упућује кога хоће. Број Божје војске не зна нико осим Њега, и нека тога буде свестан Ебу Џехл који је говорио: Зар Мухаммед има само деветнаест помагача?Исмејавајући се и негирајући то. Ватра је само опомена за људе да би знали Божју величину.

Оят: 32

كَلَّا وَٱلۡقَمَرِ

Није као што мисле неки незнанобошци да је довољно да његови другови савладају чуваре ватре. Бог се куне Месецом.

Оят: 33

وَٱلَّيۡلِ إِذۡ أَدۡبَرَ

Кунем се ноћи када оде и нестане.

Оят: 34

وَٱلصُّبۡحِ إِذَآ أَسۡفَرَ

И кунем се зором када настане и светлост се појави.

Оят: 35

إِنَّهَا لَإِحۡدَى ٱلۡكُبَرِ

Ватра у Паклу је једна велика невоља.

Оят: 36

نَذِيرٗا لِّلۡبَشَرِ

Њоме се људи опомињу и плаше.

Оят: 37

لِمَن شَآءَ مِنكُمۡ أَن يَتَقَدَّمَ أَوۡ يَتَأَخَّرَ

Ономе између вас, о људи, који хоће напред да иде, верујући у Бога и радећи добра дела или да заостане, негирајући Бога и грешењем.

Оят: 38

كُلُّ نَفۡسِۭ بِمَا كَسَبَتۡ رَهِينَةٌ

Свака душа ће за своја дела одговарати, па ће, или бити кажњена због њих или ће се спасити казне и пропасти.

Оят: 39

إِلَّآ أَصۡحَٰبَ ٱلۡيَمِينِ

Осим верника који неће бити кажњени због греха, јер ће се преко њихових геха прећи због добрих дела која су чинили.

Оят: 40

فِي جَنَّٰتٖ يَتَسَآءَلُونَ

Они ће на Судњем дану, у Рају, једни друге питати

Оят: 41

عَنِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

о неверницима коју су сами себе довели у пропаст, чинећи грехе.

Оят: 42

مَا سَلَكَكُمۡ فِي سَقَرَ

Рећи ће им: Шта је разлог вашег уласка у Пакао?

Оят: 43

قَالُواْ لَمۡ نَكُ مِنَ ٱلۡمُصَلِّينَ

Неверници ће одговорити: Нисмо били од оних који су у животу на Земљи обавезне молитве обављали.

Оят: 44

وَلَمۡ نَكُ نُطۡعِمُ ٱلۡمِسۡكِينَ

Нисмо из онога што нам је Бог дао сиромахе хранили.

Оят: 45

وَكُنَّا نَخُوضُ مَعَ ٱلۡخَآئِضِينَ

Са поборницима неистине дружили смо се и где год су и они, и ми смо били, и причали смо са онима који су залутали.

Оят: 46

وَكُنَّا نُكَذِّبُ بِيَوۡمِ ٱلدِّينِ

Негирали смо Дан у којем ће свако добити оно што је заслужио.

Оят: 47

حَتَّىٰٓ أَتَىٰنَا ٱلۡيَقِينُ

У том порицању смо устрајавали све док нам смрт није стигла и нисмо имали могућност да се покајемо.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• خطورة الكبر حيث صرف الوليد بن المغيرة عن الإيمان بعدما تبين له الحق.

Опасност охолости, јер је она одвратила Велида б. Мугиру од веровања након што му је истина појашњена.

• مسؤولية الإنسان عن أعماله في الدنيا والآخرة.

Човек је одговоран за своја дела и на овоме и на Будућем свету.

• عدم إطعام المحتاج سبب من أسباب دخول النار.

Ускраћивање хране сиромасима разлог је уласка у Ватру.

Оят: 48

فَمَا تَنفَعُهُمۡ شَفَٰعَةُ ٱلشَّٰفِعِينَ

Њима на Судњем дану неће користити заузимање анђела, веровесника и добрих људи, јер је један од услова прихватања заузимања, задовољство са оним за кога се заговара.

Оят: 49

فَمَا لَهُمۡ عَنِ ٱلتَّذۡكِرَةِ مُعۡرِضِينَ

Шта је разлог па се ови незнанобошци окрећу од Кур'ана.

Оят: 50

كَأَنَّهُمۡ حُمُرٞ مُّسۡتَنفِرَةٞ

У своме окретању и бежању од истине, они су попут дивљих магараца.

Оят: 51

فَرَّتۡ مِن قَسۡوَرَةِۭ

који беже преплашени од лавова.

Оят: 52

بَلۡ يُرِيدُ كُلُّ ٱمۡرِيٕٖ مِّنۡهُمۡ أَن يُؤۡتَىٰ صُحُفٗا مُّنَشَّرَةٗ

Сваки од ових незнанобожаца хоће да се пробуди и да поред себе нађе књигу у којој пише да је Мухаммед Божји посланик. Они то не траже због помањкања доказа и њихове слабости него због свог ината и охолости.

Оят: 53

كَلَّاۖ بَل لَّا يَخَافُونَ ٱلۡأٓخِرَةَ

Није тако, него је разлог устрајавања у заблуди то што не верују у казну на Будућем свету.

Оят: 54

كَلَّآ إِنَّهُۥ تَذۡكِرَةٞ

Кур'ан је заиста порука, упозорење и опомена.

Оят: 55

فَمَن شَآءَ ذَكَرَهُۥ

Онај ко жели да Кур'ан чита и да се њиме користи, он ће то схватити као опомену.

Оят: 56

وَمَا يَذۡكُرُونَ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُۚ هُوَ أَهۡلُ ٱلتَّقۡوَىٰ وَأَهۡلُ ٱلۡمَغۡفِرَةِ

Њиме ће се опоменути само они које Бог буде одабрао за Ислам. Бог је једини заслужан да Га се боји кроз покорност и остављање греха и Он једини прашта онима који се покају.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• مشيئة العبد مُقَيَّدة بمشيئة الله.

Хтење створења ограничено је вољом Божјом.

• حرص رسول الله صلى الله عليه وسلم على حفظ ما يوحى إليه من القرآن، وتكفّل الله له بجمعه في صدره وحفظه كاملًا فلا ينسى منه شيئًا.

Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, улагао је велики напор да запамти оно што му се од Кур'ана објављује. Бог се обавезао да ће Кур'ан у потпуности сакупити у прсима Посланика и да он ништа неће заборавити.