Ý nghĩa nội dung Câu 2 Chương Chương Al-Hashr - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Bách khoa Toàn thư về Kinh Qur'an

Câu: 2

هُوَ ٱلَّذِيٓ أَخۡرَجَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ مِن دِيَٰرِهِمۡ لِأَوَّلِ ٱلۡحَشۡرِۚ مَا ظَنَنتُمۡ أَن يَخۡرُجُواْۖ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُم مَّانِعَتُهُمۡ حُصُونُهُم مِّنَ ٱللَّهِ فَأَتَىٰهُمُ ٱللَّهُ مِنۡ حَيۡثُ لَمۡ يَحۡتَسِبُواْۖ وَقَذَفَ فِي قُلُوبِهِمُ ٱلرُّعۡبَۚ يُخۡرِبُونَ بُيُوتَهُم بِأَيۡدِيهِمۡ وَأَيۡدِي ٱلۡمُؤۡمِنِينَ فَٱعۡتَبِرُواْ يَٰٓأُوْلِي ٱلۡأَبۡصَٰرِ

Бог је протерао јеврејско племе Бену Надир који нису веровали у Бога и који су порекли истинитост Посланика, нека је мир над њим и милост Божја и који су сплеткарили против Бога и Његовог Посланика, након што су прекршили уговор и стали на страну незнанобожаца. Протерао их је у Шам. О верници, ви нисте мислили да ће отићи из својих домова, због њихове снаге и власти, а они су мислили да ће их њихове тврђаве које су саградили сачувати од Божје казне. Казна Божја им је стигла одакле се никада нису ни надали, када је Посланику наређено да се бори против њих и протера их из домова њихових. Бог је у њиховим срцима унео велики страх, па су своје куће рукама својим рушили како муслимани од тога не би имали корист. О ви који разума имате, узмите поруку из онога што им се десило због неверовања и немојте бити као они, па да вас снађе казна каква је њих снашла.

Trong những bài học trích được của các câu Kinh trên trang này:

• المحبة التي لا تجعل المسلم يتبرأ من دين الكافر ويكرهه، فإنها محرمة، أما المحبة الفطرية؛ كمحبة المسلم لقريبه الكافر، فإنها جائزة.

Забрањена је свака љубав и помагање којим се муслиман веже за незнанобоштво и не одриче га се. Када је у питању природна љубав, као нпр. љубав и поштовање према немуслиману због родбинске, комшијске или приватне везе, она је дозвољена.

• رابطة الإيمان أوثق الروابط بين أهل الإيمان.

Веза веровања је најјача веза међу верницима.

• قد يعلو أهل الباطل حتى يُظن أنهم لن ينهزموا، فتأتي هزيمتهم من حيث لا يتوقعون.

Некада поборници неистине могу имати водећу позицију, до те мере да неко може помислити како никада неће бити савладани, али им пораз дође одакле га не очекују.

• من قدر الله في الناس دفع المصائب بوقوع ما دونها من المصائب.

Божја одредба је да некада од људи отклања веће невоље путем мањих невоља.