Ý nghĩa nội dung Câu 155 Chương Chương Al-'Araf - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Bách khoa Toàn thư về Kinh Qur'an

Câu: 155

وَٱخۡتَارَ مُوسَىٰ قَوۡمَهُۥ سَبۡعِينَ رَجُلٗا لِّمِيقَٰتِنَاۖ فَلَمَّآ أَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ قَالَ رَبِّ لَوۡ شِئۡتَ أَهۡلَكۡتَهُم مِّن قَبۡلُ وَإِيَّٰيَۖ أَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَّآۖ إِنۡ هِيَ إِلَّا فِتۡنَتُكَ تُضِلُّ بِهَا مَن تَشَآءُ وَتَهۡدِي مَن تَشَآءُۖ أَنتَ وَلِيُّنَا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَاۖ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡغَٰفِرِينَ

Мојсије одабра седамдесет људи из свог народа да траже опрост од Бога због тога што су малоумници обожавали теле, и Бог им одреди где и када да дођу. Када су дошли на то одређено место у одређено време, они се дрско понеше према Богу и затражише од Мојсија да им се Бог укаже да Га виде својим очима. Због тога их задеси земљотрес, па сви помреше. Мојсије замоли свог Господара рекавши: "Господару мој, да си хтео раније да уништиш њих и мене Ти би то урадио. Зар ћеш нас уништити због онога што су урадили малоумници међу нама? То што је мој народ обожавао теле је искушење којим Ти упућујеш кога хоћеш и одводиш у заблуду кога хоћеш. Ти управљаш нама па нам опрости грехе и смилуј нам се Својом пространом милошћу, јер Ти једини прашташ грехе."

Trong những bài học trích được của các câu Kinh trên trang này:

• في الآيات دليل على أن الخطأ في الاجتهاد مع وضوح الأدلة لا يعذر فيه صاحبه عند إجراء الأحكام عليه، وهو ما يسميه الفقهاء بالتأويل البعيد.

У овим одломцима је доказ да нема оправдања за грешку у расуђивању по свом мишљењу поред постојања јасних доказа, и то исламски правници називају тумачењем које је далеко од исправног.

• من آداب الدعاء البدء بالنفس، حيث بدأ موسى عليه السلام دعاءه فطلب المغفرة لنفسه تأدُّبًا مع الله فيما ظهر عليه من الغضب، ثم طلب المغفرة لأخيه فيما عسى أن يكون قد ظهر منه من تفريط أو تساهل في رَدْع عَبَدة العجل عن ذلك.

Од правила молитве јесте да се почне са молбом за себе, јер је Мојсије, мир над њим, почео своју молитву тражећи опрост за себе, из лепог понашања према Богу, и због његове срџбе која га је задесила, а затим је затражио опрост за свог брата због евентуалног нечињења нечега што му је било обавезно а то је одвраћање обожаваоца телета од тог чина.

• التحذير من الغضب وسلطته على عقل الشخص؛ ولذلك نسب الله للغضب فعل السكوت كأنه هو الآمر والناهي.

Упозорење на срџбу и њено овладавање човековим умом. Зато је Бог у Мојсијевом случају рекао да се срџба смирила, као да је она субјект, као да она наређује и забрањује.

• ضرورة التوقي من غضب الله، وخوف بطشه، فانظر إلى مقام موسى عليه السلام عند ربه، وانظر خشيته من غضب ربه.

Ови одломци указују на обавезност чувања од Божје срџбе и страха од Његове казне. Погледај колики је само степен имао Мојсије, мир над њим, код свог Господара, а уједно колико се бојао Његове срџбе.