Ý nghĩa nội dung Chương Al-Hajj - 塞尔维亚语翻译 - 先锋翻译中心 - Số trang 337 - Bách khoa Toàn thư về Kinh Qur'an

Câu: 39

أُذِنَ لِلَّذِينَ يُقَٰتَلُونَ بِأَنَّهُمۡ ظُلِمُواْۚ وَإِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ نَصۡرِهِمۡ لَقَدِيرٌ

Допушта се одбрана онима које други нападну, зато што им се насиље чини – а Аллах је, заиста, способан да их помогне.

Câu: 40

ٱلَّذِينَ أُخۡرِجُواْ مِن دِيَٰرِهِم بِغَيۡرِ حَقٍّ إِلَّآ أَن يَقُولُواْ رَبُّنَا ٱللَّهُۗ وَلَوۡلَا دَفۡعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لَّهُدِّمَتۡ صَوَٰمِعُ وَبِيَعٞ وَصَلَوَٰتٞ وَمَسَٰجِدُ يُذۡكَرُ فِيهَا ٱسۡمُ ٱللَّهِ كَثِيرٗاۗ وَلَيَنصُرَنَّ ٱللَّهُ مَن يَنصُرُهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَقَوِيٌّ عَزِيزٌ

Онима који су бесправно прогнани из свога завичаја само зато што су говорили: „Господар наш је Аллах!“ А да Аллах не сузбије неке људе другима, до темеља би били порушени манастири и цркве, и синагоге, а и џамије, у којима се много спомиње Аллахово име. А Аллах ће сигурно да помогне оне који Њега помажу - Аллах је, заиста, моћан и силан;

Câu: 41

ٱلَّذِينَ إِن مَّكَّنَّٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ وَأَمَرُواْ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَنَهَوۡاْ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۗ وَلِلَّهِ عَٰقِبَةُ ٱلۡأُمُورِ

оне који ће, ако им дамо власт на Земљи, да обављају молитву и удељују милостињу и који ће да траже да се раде добра дела, а одвраћају од неваљалих - а Аллаху се, на крају, све враћа.

Câu: 42

وَإِن يُكَذِّبُوكَ فَقَدۡ كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَثَمُودُ

А ако те они буду угонили у лаж, па и пре њих су народ Нојев, и Ад, и Семуд посланике угонили у лаж,

Câu: 43

وَقَوۡمُ إِبۡرَٰهِيمَ وَقَوۡمُ لُوطٖ

и народ Аврамов, и народ Лотов,

Câu: 44

وَأَصۡحَٰبُ مَدۡيَنَۖ وَكُذِّبَ مُوسَىٰۖ فَأَمۡلَيۡتُ لِلۡكَٰفِرِينَ ثُمَّ أَخَذۡتُهُمۡۖ فَكَيۡفَ كَانَ نَكِيرِ

и становници Медена; а лажним је сматран и Мојсије, а Ја сам неверницима давао времена, затим сам их кажњавао, па каква је била Моја осуда?!

Câu: 45

فَكَأَيِّن مِّن قَرۡيَةٍ أَهۡلَكۡنَٰهَا وَهِيَ ظَالِمَةٞ فَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَبِئۡرٖ مُّعَطَّلَةٖ وَقَصۡرٖ مَّشِيدٍ

И колико смо насеља уништили, чији су житељи незнанобошци били, па су пуста у рушевинама остала! И колико бунарева има запуштених и колико високих палата празних!

Câu: 46

أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَتَكُونَ لَهُمۡ قُلُوبٞ يَعۡقِلُونَ بِهَآ أَوۡ ءَاذَانٞ يَسۡمَعُونَ بِهَاۖ فَإِنَّهَا لَا تَعۡمَى ٱلۡأَبۡصَٰرُ وَلَٰكِن تَعۡمَى ٱلۡقُلُوبُ ٱلَّتِي فِي ٱلصُّدُورِ

Зашто они по свету не путују па да срца њихова схвате оно што требају да схвате и да уши њихове чују оно што требају да чују, али очи нису слепе, већ срца у грудима.