含义的翻译 段 10 章 尔开布特 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - 《古兰经》合辑

段: 10

وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ فَإِذَآ أُوذِيَ فِي ٱللَّهِ جَعَلَ فِتۡنَةَ ٱلنَّاسِ كَعَذَابِ ٱللَّهِۖ وَلَئِن جَآءَ نَصۡرٞ مِّن رَّبِّكَ لَيَقُولُنَّ إِنَّا كُنَّا مَعَكُمۡۚ أَوَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَعۡلَمَ بِمَا فِي صُدُورِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Има људи који говоре да верују у Бога, а ако их незнанобошци ставе на муке због припадности Исламу, тад осете немир и љутњу, сматрајући да је људско искушавање слично Божјој казни, па изгубе стрпљење и одрекну се Ислама. А кад би Узвишени Бог, помогао Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и муслиманима, исти ти колебљивци обратили би се муслиманима: “Ми смо били уз вас, борили смо се против незнанобожаца!” Зар Бог није Онај Који најбоље зна шта груди крију, и зар Он не зна ко је искрен а ко лажов, ко је верник а ко дволичњак?

这业中每段经文的优越:

• الأعمال الصالحة يُكَفِّر الله بها الذنوب.

Узвишени Бог због добрих дела брише грехе.

• تأكُّد وجوب البر بالأبوين.

Чињење доброчинства родитељима је неизоставна обавеза.

• الإيمان بالله يقتضي الصبر على الأذى في سبيله.

Веровање у Бога изискује трпељиво подношење свих непријатности које човека снађу на Божјем путу.

• من سنَّ سُنَّة سيئة فعليه وزرها ووزر من عمل بها من غير أن ينقص من أوزارهم شيء.

Онај ко уведе лош обичај, односно позива у нешто што не ваља понеће грех оних који га у томе буду следили, а њихове грехе нимало неће умањити.