含义的翻译 段 26 章 隋德 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - 《古兰经》合辑

段: 26

يَٰدَاوُۥدُ إِنَّا جَعَلۡنَٰكَ خَلِيفَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱحۡكُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ ٱلۡهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ لَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا نَسُواْ يَوۡمَ ٱلۡحِسَابِ

Давиде, Свевишњи Бог учинио те је намесником на Земљи и учинио је да будеш судија међу људима и у верским и световним питањима, па зато суди праведно, а нипошто немој следити своје прохтеве и немој бити пристрастан према својим ближњима или пријатељима, па да пресудиш у њихову корист над странцима, односно над непријатељима! Ако би ти следио своје прохтеве, скренуо би с Правог пута и отуђио би се од истине. Оне који су скренули с Божјег пута и друге одводе у заблуду чека страшна, болна патња у ватри Пакла зато што су занемарили Дан устанућа. Да су имали на уму Судњи дан и полагање рачуна, бојали би се последица и не би следили своје прохтеве.

这业中每段经文的优越:

• بيان فضائل نبي الله داود وما اختصه الله به من الآيات.

Ови су одломци садржајан показатељ вредности веровесника Давида и показатељ су да му је Господар дао одређена знамења.

• الأنبياء - صلوات الله وسلامه عليهم - معصومون من الخطأ فيما يبلغون عن الله تعالى؛ لأن مقصود الرسالة لا يحصل إلا بذلك، ولكن قد يجري منهم بعض مقتضيات الطبيعة بنسيان أو غفلة عن حكم، ولكن الله يتداركهم ويبادرهم بلطفه.

Веровесници су - нека је на њих Божји благослов и спас - сачувани погрешке кад се ради о достављању објаве од Бога, тим пре јер се једино на тај начин може остварити циљ постојања посланице. Па ипак, може се догодити да веровесници ураде нешто што је својствено свим људима, као нпр. да забораве и да их обузме немар кад је реч о верском пропису. Међутим, Милостиви Бог ту њихову погрешку брзо и на леп начин исправи.

• استدل بعض العلماء بقوله تعالى: ﴿ وَإِنَّ كَثِيرًا مِّنَ اْلْخُلَطَآءِ لَيَبْغِي بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ ﴾ على مشروعية الشركة بين اثنين وأكثر.

Неки исламски учењаци овим кур’анским одломком: “Многи ортаци чине неправду једни другима...” доказују утемељеност сувласништва између двојице или више људи.

• ينبغي التزام الأدب في الدخول على أهل الفضل والمكانة.

Приликом посећивања добрих људи и људи на положају треба се држати правила лепог понашања.