含义的翻译 段 27 章 玛仪戴 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - 《古兰经》合辑

段: 27

۞ وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱبۡنَيۡ ءَادَمَ بِٱلۡحَقِّ إِذۡ قَرَّبَا قُرۡبَانٗا فَتُقُبِّلَ مِنۡ أَحَدِهِمَا وَلَمۡ يُتَقَبَّلۡ مِنَ ٱلۡأٓخَرِ قَالَ لَأَقۡتُلَنَّكَۖ قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ

О Посланиче, испричај овим завидницима међу Јеврејима причу о двојици синова Адамових, Каину и Авељу, онако како јесте. Сваки од њих је принео жртву којом је требало да се приближи Узвишеном Аллаху, па Аллах прихвати Авељову жртву јер је Авељ био богобојазан, а не прихвати Каинову, јер Каин није био богобојазан. Каину се није свидело то што је прихваћена Авељева жртва, па из зависти своје рече: "Убићу те сигурно, о Авеље!" На шта Авељ одговори: "Аллах прихвата жртву од онога ко се Аллаха боји, ко ради оно што му је Он наредио, а клони се онога што му је Он забранио."

这业中每段经文的优越:

• مخالفة الرسل توجب العقاب، كما وقع لبني إسرائيل؛ إذ عاقبهم الله تعالى بالتِّيه.

Кршење наредбе посланика узрокује казну, као што се десило Израиљћанима када их је Узвишени Аллах казнио лутањем по пустињи.

• قصة ابني آدم ظاهرها أن أول ذنب وقع في الأرض - في ظاهر القرآن - هو الحسد والبغي، والذي أدى به للظلم وسفك الدم الحرام الموجب للخسران.

Казивање о Адамовим синовима дословно указује да је први грех на Земљи завист и охолост, који су узроковали неправду и бесправно проливање крви, а што неминовно изискује пропаст.

• الندامة عاقبة مرتكبي المعاصي.

Они који чине грехе ће зажалити за то.

• أن من سَنَّ سُنَّة قبيحة أو أشاع قبيحًا وشجَّع عليه، فإن له مثل سيئات من اتبعه على ذلك.

Ко уведе ружну праксу или рашири нешто ружно и подстиче на то имаће греха колико сви они који га у томе буду следили.