含义的翻译 段 6 章 塔哈仪尼 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。 - 《古兰经》合辑

段: 6

ذَٰلِكَ بِأَنَّهُۥ كَانَت تَّأۡتِيهِمۡ رُسُلُهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَقَالُوٓاْ أَبَشَرٞ يَهۡدُونَنَا فَكَفَرُواْ وَتَوَلَّواْۖ وَّٱسۡتَغۡنَى ٱللَّهُۚ وَٱللَّهُ غَنِيٌّ حَمِيدٞ

Та казна их је стигла зато што су, када су им посланици од Бога јасне доказе доносили, негирајући да посланици могу бити из људског рода, говорили: "Зар нас људи могу ка истини упутити?" Они су узневеровали и од веровања се окренули, али тиме Богу нису ни мало наштетили, јер Бог је независтан од њиховог веровања и покорности. Њихова покорност Њему ништа не значи, и Њему створења нису потребна, него је Он хвале достојан због Својих речи и дела.

这业中每段经文的优越:

• من قضاء الله انقسام الناس إلى أشقياء وسعداء.

Божја одредба је да људе подели на несрећне и срећне.

• من الوسائل المعينة على العمل الصالح تذكر خسارة الناس يوم القيامة.

Један од начина који помажу да се чине добра дела јесте и присећање на пропаст људи на Судњем дану.