ترجمة معاني آية 47 سورة الواقعة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 47

وَكَانُواْ يَقُولُونَ أَئِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Они су порицали проживљење, и исмејавајући се, сматрајући да је то немогуће, говорили су: Зар ћемо бити оживљени након што постанемо прашина и кад кости од нас остану.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• العمل الصالح سبب لنيل النعيم في الآخرة.

Добра дела узрок су стицања благодати на Будућем свету.

• الترف والتنعم من أسباب الوقوع في المعاصي.

Раскошни живот узрокује чињење греха.

• خطر الإصرار على الذنب.

Опасност устрајности у грешењу.