மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 47 அத்தியாயம் ஸூரா அல்வாகிஆ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 47

وَكَانُواْ يَقُولُونَ أَئِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Они су порицали проживљење, и исмејавајући се, сматрајући да је то немогуће, говорили су: Зар ћемо бити оживљени након што постанемо прашина и кад кости од нас остану.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• العمل الصالح سبب لنيل النعيم في الآخرة.

Добра дела узрок су стицања благодати на Будућем свету.

• الترف والتنعم من أسباب الوقوع في المعاصي.

Раскошни живот узрокује чињење греха.

• خطر الإصرار على الذنب.

Опасност устрајности у грешењу.