Маънолар таржимаси Оят 47 Сура Воқеъа сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 47

وَكَانُواْ يَقُولُونَ أَئِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Они су порицали проживљење, и исмејавајући се, сматрајући да је то немогуће, говорили су: Зар ћемо бити оживљени након што постанемо прашина и кад кости од нас остану.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• العمل الصالح سبب لنيل النعيم في الآخرة.

Добра дела узрок су стицања благодати на Будућем свету.

• الترف والتنعم من أسباب الوقوع في المعاصي.

Раскошни живот узрокује чињење греха.

• خطر الإصرار على الذنب.

Опасност устрајности у грешењу.