অৰ্থানুবাদ ছুৰা ছুৰা আচ-চা-ফফা-ত - ছাৰ্বিয়া অনুবাদ- মৰকজ ৰুৱাদুত তাৰ্জামাহ- (কাম চলি আছে) - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

Редови

আয়াত: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Тако ми оних поређаних у редове,

আয়াত: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

и оних који гоне облаке

আয়াত: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

и оних који читају Опомену,

আয়াত: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

ваш Бог је, уистину, Један,

আয়াত: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

আয়াত: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Ми смо најближе небо звездама украсили,

আয়াত: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

и чувамо га од сваког пркосног ђавола

আয়াত: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

আয়াত: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

আয়াত: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

আয়াত: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

আয়াত: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

আয়াত: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

আয়াত: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

и кад виде доказ, они се подсмејавају

আয়াত: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

আয়াত: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

আয়াত: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

и наши давни преци?!“

আয়াত: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Реци: „Да, а бићете и понижени!“

আয়াত: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

আয়াত: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

আয়াত: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

আয়াত: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

আয়াত: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

আয়াত: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

আয়াত: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

আয়াত: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

আয়াত: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И приступиће пребацивајући једни другима.

আয়াত: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

আয়াত: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

আয়াত: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

আয়াত: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

আয়াত: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

আয়াত: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

আয়াত: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

আয়াত: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

আয়াত: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

আয়াত: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

আয়াত: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

আয়াত: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

আয়াত: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али не и Аллахове искрене слуге.

আয়াত: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

আয়াত: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

разно воће, и биће поштовани,

আয়াত: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

у рајским баштама наслада,

আয়াত: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

на диванима, једни према другим, седеће;

আয়াত: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

биће служени пићем – из извора који стално тече –

আয়াত: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

бистрим и пријатним онима који буду пили,

আয়াত: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

আয়াত: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

আয়াত: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

као да су оне јаја заштићена.

আয়াত: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И они ће један с другим разговарати.

আয়াত: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

আয়াত: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

који је говорио: 'Зар и ти верујеш

আয়াত: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

আয়াত: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

আয়াত: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

আয়াত: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

আয়াত: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

আয়াত: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

Јел ми више нећемо никад да умиремо?

আয়াত: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

আয়াত: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Ово је, заиста, велики успех!“

আয়াত: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овако нешто нека се вредни труде!

আয়াত: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

আয়াত: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Које смо неверницима као искушење одредили?

আয়াত: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

То је дрво које расте усред Пакла,

আয়াত: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

плод му је попут ђавољих глава.

আয়াত: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

আয়াত: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

затим ће то с кључалом водом измешати.

আয়াত: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

আয়াত: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они су своје очеве затекли у заблуди,

আয়াত: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

па су и они њиховим стопама наставили.

আয়াত: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

আয়াত: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

আয়াত: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

আয়াত: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

আয়াত: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

আয়াত: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

আয়াত: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

и само смо његове потомке оставили у животу,

আয়াত: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

আয়াত: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Мир и спас Ноју од свих светова!

আয়াত: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

আয়াত: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

আয়াত: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо затим потопили.

আয়াত: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Исте вере као и он био је и Аврам,

আয়াত: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

кад је своме Господару дошао искреног срца,

আয়াত: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

আয়াত: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

আয়াত: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И шта о Господару светова мислите?“

আয়াত: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И он баци поглед на звезде,

আয়াত: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

па рече: “Ја сам болестан!”

আয়াত: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

И они га оставише, окрећући се од њега.

আয়াত: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

আয়াত: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Шта вам је па не говорите?“

আয়াত: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И кришом им приђе ударајући их десном руком,

আয়াত: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

па му народ журећи дође.

আয়াত: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

আয়াত: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

আয়াত: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

আয়াত: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

আয়াত: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

আয়াত: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој Господару, даруј ми честит пород!“

আয়াত: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

আয়াত: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

আয়াত: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

আয়াত: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Ми га позвасмо: „О Авраме,

আয়াত: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

আয়াত: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

То је, заиста, било очигледно искушење!

আয়াত: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Великом жртвом га искуписмо,

আয়াত: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

আয়াত: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је у миру Аврам!

আয়াত: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

আয়াত: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

আয়াত: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

আয়াত: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

আয়াত: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

И Мојсију и Арону смо дали благодати,

আয়াত: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

আয়াত: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

и помогли им, па су они били победници,

আয়াত: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

и дали им јасну Књигу,

আয়াত: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

и обојицу на Прави пут упутили,

আয়াত: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

আয়াত: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека су у миру Мојсије и Арон!

আয়াত: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

আয়াত: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

আয়াত: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Илија је био посланик.

আয়াত: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

আয়াত: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

আয়াত: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

আয়াত: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

আয়াত: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Аллахове искрене слуге,

আয়াত: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

আয়াত: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је у миру Илија!

আয়াত: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

আয়াত: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник.

আয়াত: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лот је био посланик.

আয়াত: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

আয়াত: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице, она је била са онима који су настрадали,

আয়াত: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо уништили,

আয়াত: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

и ви поред њихових насеља пролазите и дању

আয়াত: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

и ноћу, па зашто се не уразумите?

আয়াত: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона је био посланик.

আয়াত: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

А кад побеже на једну лађу препуну.

আয়াত: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

আয়াত: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

আয়াত: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

আয়াত: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

আয়াত: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

আয়াত: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

আয়াত: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

আয়াত: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

আয়াত: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

আয়াত: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

আয়াত: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Они, сигурно, измишљајући говоре:

আয়াত: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

আয়াত: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

আয়াত: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?!

আয়াত: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зашто не размислите?

আয়াত: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

আয়াত: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

আয়াত: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

আয়াত: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

আয়াত: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

То не чине Аллахове искрене слуге.

আয়াত: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

আয়াত: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

не можете никога да одведете у заблуду,

আয়াত: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

আয়াত: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Свакоме од нас анђела је одређено место,

আয়াত: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

ми смо поређани у редове,

আয়াত: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

и само Њега славимо и величамо!

আয়াত: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А незнанобошци су говорили:

আয়াত: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

আয়াত: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

আয়াত: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

আয়াত: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

আয়াত: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Они ће да буду, заиста, потпомогнути

আয়াত: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

и Наша војска засигурно ће да победи!

আয়াত: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

আয়াত: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај их, и они ће да посматрају!

আয়াত: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они Нашу казну да пожурују?

আয়াত: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

আয়াত: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

আয়াত: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај, и они ће да посматрају!

আয়াত: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

আয়াত: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И мир нека је над посланицима,

আয়াত: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и хваљен нека је Аллах, Господар светова!