क़ुरआन के अर्थों का अनुवाद - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم * - अनुवादों की सूची
Саад
सूरा के उद्देश्य:
ذكر المخاصمة بالباطل وعاقبتها.
صٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ذِي ٱلذِّكۡرِ
Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле незнанобошци.
अरबी तफ़सीरें:
وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ
Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”
अरबी तफ़सीरें:
وَٱنطَلَقَ ٱلۡمَلَأُ مِنۡهُمۡ أَنِ ٱمۡشُواْ وَٱصۡبِرُواْ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٞ يُرَادُ
Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”
अरबी तफ़सीरें:
مَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِي ٱلۡمِلَّةِ ٱلۡأٓخِرَةِ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا ٱخۡتِلَٰقٌ
И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”
अरबी तफ़सीरें:
أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ
И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.
अरबी तफ़सीरें:
أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَحۡمَةِ رَبِّكَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡوَهَّابِ
Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.
अरबी तफ़सीरें:
أَمۡ لَهُم مُّلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ فَلۡيَرۡتَقُواْ فِي ٱلۡأَسۡبَٰبِ
Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.
अरबी तफ़सीरें:
وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ مَّا لَهَا مِن فَوَاقٖ
Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.
अरबी तफ़सीरें:
इस पृष्ठ की आयतों से प्राप्त कुछ बिंदु:
• أقسم الله عز وجل بالقرآن العظيم، فالواجب تَلقِّيه بالإيمان والتصديق، والإقبال على استخراج معانيه.
Свевишњи Бог заклео се часним Кур’аном, из чега произлази да се у њега мора чврсто веровати и да се о његовим значењима мора размишљати.
ٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَا دَاوُۥدَ ذَا ٱلۡأَيۡدِۖ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ
Божји Посланиче, отрпи те негативности које незнанобошци говоре о теби. Сети се, Посланиче милости, слуге Божје, веровесника и доброг човека Давида, мир над њим, који је располагао великом снагом и био је храбар у борби против неверника, и стрпљиво се покоравао Богу, и који се много и искрено кајао, и који је чинио богоугодна дела.
अरबी तफ़सीरें:
وَشَدَدۡنَا مُلۡكَهُۥ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡحِكۡمَةَ وَفَصۡلَ ٱلۡخِطَابِ
Свезнајући Бог учврстио је Давидову, мир над њим, власт помоћу војски и опреме, а и дао је да га људи уважавају и да га се боје. Осим тога, Свевишњи Бог почастио га је веровесништвом, знањем и способношћу да се лепо изражава када суди међу људима; судио је свима праведно.
अरबी तफ़सीरें:
إِذۡ دَخَلُواْ عَلَىٰ دَاوُۥدَ فَفَزِعَ مِنۡهُمۡۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ خَصۡمَانِ بَغَىٰ بَعۡضُنَا عَلَىٰ بَعۡضٖ فَٱحۡكُم بَيۡنَنَا بِٱلۡحَقِّ وَلَا تُشۡطِطۡ وَٱهۡدِنَآ إِلَىٰ سَوَآءِ ٱلصِّرَٰطِ
Њих двојица су упали Давиду, мир над њим, без тражења дозволе, па се уплашио. Рекли су му, видевши га уплашеног: “Немој се бојати, не желимо ти наудити, ми смо парничари! Наиме, један од нас двојице починио је насиље оном другом, па ти пресуди између нас по правди, немој ником учинити нажао и упути нас на најбоље решење.”
अरबी तफ़सीरें:
إِنَّ هَٰذَآ أَخِي لَهُۥ تِسۡعٞ وَتِسۡعُونَ نَعۡجَةٗ وَلِيَ نَعۡجَةٞ وَٰحِدَةٞ فَقَالَ أَكۡفِلۡنِيهَا وَعَزَّنِي فِي ٱلۡخِطَابِ
Један од њих двојице рече Давиду: “Ево овај пријатељ мој има деведесет и девет оваца, а ја имам само једну овцу, и он жели, из похлепе, да узме и моју овцу, па ми је рекао: ‘Дај ти њу мени!’ Па ме победио у препирци.”
अरबी तफ़सीरें:
قَالَ لَقَدۡ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعۡجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِۦۖ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡخُلَطَآءِ لَيَبۡغِي بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٍ إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَقَلِيلٞ مَّا هُمۡۗ وَظَنَّ دَاوُۥدُ أَنَّمَا فَتَنَّٰهُ فَٱسۡتَغۡفَرَ رَبَّهُۥ وَخَرَّۤ رَاكِعٗاۤ وَأَنَابَ۩
Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.
अरबी तफ़सीरें:
يَٰدَاوُۥدُ إِنَّا جَعَلۡنَٰكَ خَلِيفَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱحۡكُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ ٱلۡهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ لَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا نَسُواْ يَوۡمَ ٱلۡحِسَابِ
Давиде, Свевишњи Бог учинио те је намесником на Земљи и учинио је да будеш судија међу људима и у верским и световним питањима, па зато суди праведно, а нипошто немој следити своје прохтеве и немој бити пристрастан према својим ближњима или пријатељима, па да пресудиш у њихову корист над странцима, односно над непријатељима! Ако би ти следио своје прохтеве, скренуо би с Правог пута и отуђио би се од истине. Оне који су скренули с Божјег пута и друге одводе у заблуду чека страшна, болна патња у ватри Пакла зато што су занемарили Дан устанућа. Да су имали на уму Судњи дан и полагање рачуна, бојали би се последица и не би следили своје прохтеве.
अरबी तफ़सीरें:
इस पृष्ठ की आयतों से प्राप्त कुछ बिंदु:
• بيان فضائل نبي الله داود وما اختصه الله به من الآيات.
Ови су одломци садржајан показатељ вредности веровесника Давида и показатељ су да му је Господар дао одређена знамења.
• الأنبياء - صلوات الله وسلامه عليهم - معصومون من الخطأ فيما يبلغون عن الله تعالى؛ لأن مقصود الرسالة لا يحصل إلا بذلك، ولكن قد يجري منهم بعض مقتضيات الطبيعة بنسيان أو غفلة عن حكم، ولكن الله يتداركهم ويبادرهم بلطفه.
Веровесници су - нека је на њих Божји благослов и спас - сачувани погрешке кад се ради о достављању објаве од Бога, тим пре јер се једино на тај начин може остварити циљ постојања посланице. Па ипак, може се догодити да веровесници ураде нешто што је својствено свим људима, као нпр. да забораве и да их обузме немар кад је реч о верском пропису. Међутим, Милостиви Бог ту њихову погрешку брзо и на леп начин исправи.
• استدل بعض العلماء بقوله تعالى: ﴿ وَإِنَّ كَثِيرًا مِّنَ اْلْخُلَطَآءِ لَيَبْغِي بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ ﴾ على مشروعية الشركة بين اثنين وأكثر.
Неки исламски учењаци овим кур’анским одломком: “Многи ортаци чине неправду једни другима...” доказују утемељеност сувласништва између двојице или више људи.
وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَآءَ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا بَٰطِلٗاۚ ذَٰلِكَ ظَنُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنَ ٱلنَّارِ
Свезнајући Бог створио је небеса и Земљу и оно што је између њих из велике мудрости; није их створио ради игре и забаве, како то мисле неверници. Тешко њима у Паклу ако умру као они који не верују у Бога и који о Њему имају негативно мишљење.
अरबी तफ़सीरें:
أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ كَٱلۡمُفۡسِدِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلۡمُتَّقِينَ كَٱلۡفُجَّارِ
Према онима који верују у Бога и следе Посланика, и чине добра дела Господар неће поступити као с неверницима грешницима који ремете ред на Земљи чинећи неверство и грехе! Према онима који су богобојазни, па извршавају заповести и сустежу се од греха нећемо поступити као с неверницима и дволичњацима, који су огрезли у гресима. То би била неправда, а она не приличи Господару. Бог ће богобојазне вернике наградити тако што ће их увести у Рај, а невернике несрећне казниће тако што ће их бацити у Ватру. Те две категорије не могу код Бога имати исти статус и није им исти повратак.
अरबी तफ़सीरें:
كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ إِلَيۡكَ مُبَٰرَكٞ لِّيَدَّبَّرُوٓاْ ءَايَٰتِهِۦ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ
Овај Кур’ан, који је објављен Божјем посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, благословљена је књига која садржи бројна добра, како би људи промишљали о значењу њених речи и да из ње разумни извлаче користи.
अरबी तफ़सीरें:
وَوَهَبۡنَا لِدَاوُۥدَ سُلَيۡمَٰنَۚ نِعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ
Свемогући Бог поклонио је племенитом веровеснику Давиду сина Соломона – дар од Себе, почаст и срећу. О, како је Соломон, мир над њим, добар човек био! Он се често и искрено кајао Узвишеном Богу, тражио је опрост и понизно се Господару обраћао.
अरबी तफ़सीरें:
إِذۡ عُرِضَ عَلَيۡهِ بِٱلۡعَشِيِّ ٱلصَّٰفِنَٰتُ ٱلۡجِيَادُ
Спомени, Посланиче Ислама, кад су пред Соломона, мир над њим, у касно послеподне изведени пунокрвни коњи који су на три ноге стајали, јер су били витки и спремни за галоп! Тај дивни призор заокупио је веровесника Соломона, мир над њим, све до сунчевог заласка.
अरबी तफ़सीरें:
وَلَقَدۡ فَتَنَّا سُلَيۡمَٰنَ وَأَلۡقَيۡنَا عَلَىٰ كُرۡسِيِّهِۦ جَسَدٗا ثُمَّ أَنَابَ
Свезнајући Бог ставио је Соломона пред искушење кад је на његов престо поставио сотону у људском обличју, који је владао кратак временски период. Након тога је Бог вратио Соломонову власт и дао му да влада сотонама.
अरबी तफ़सीरें:
قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَهَبۡ لِي مُلۡكٗا لَّا يَنۢبَغِي لِأَحَدٖ مِّنۢ بَعۡدِيٓۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡوَهَّابُ
Соломон, мир над њим, замолио је: “Боже, Господару мој, опрости ми грех мој и даруј ми велику власт какву нико, осим мене, неће имати, ни упоредо са мном, а ни касније! Боже, Ти си изузетно дарежљив и чиниш Својим слугама огромно доброчинство.”
अरबी तफ़सीरें:
هَٰذَا عَطَآؤُنَا فَٱمۡنُنۡ أَوۡ أَمۡسِكۡ بِغَيۡرِ حِسَابٖ
Бог је рекао: “Ова огромна, неограничена власт посебан је Мој дар теби, Соломоне! Тражио си то у молитви, па смо ти дали. Зато даруј коме хоћеш, а лиши кога хоћеш, и знај да нећеш одговарати пред Богом, Узвишеним, ни због давања ни због ускраћивања!”
अरबी तफ़सीरें:
ٱرۡكُضۡ بِرِجۡلِكَۖ هَٰذَا مُغۡتَسَلُۢ بَارِدٞ وَشَرَابٞ
Свезнајући Бог је заповедио веровеснику Јову, мир над њим, да удари ногом о земљу, на једном месту, након чега је ту проврла хладна, питка вода коју је Јов, мир над њим, пио и њоме се купао. Била је то лековита вода помоћу које је Бог Узвишени, излечио овог веровесника и отклонио његову невољу.
अरबी तफ़सीरें:
وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ أَهۡلَهُۥ وَمِثۡلَهُم مَّعَهُمۡ رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَذِكۡرَىٰ لِأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ
Након тога, Племенити Бог услишио његову молитву и отклонио је од њега болест, па му је дао жена и много деце, унука и потомака – као дар јер је веровесник Јов, мир над њим, био стрпљив и задовољан судбином. У томе је поука увиђајнима да Бог Узвишени, после тешкоће и кушње даје излаз, олакшицу и награду.
अरबी तफ़सीरें:
وَخُذۡ بِيَدِكَ ضِغۡثٗا فَٱضۡرِب بِّهِۦ وَلَا تَحۡنَثۡۗ إِنَّا وَجَدۡنَٰهُ صَابِرٗاۚ نِّعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٞ
Свемогући Бог заповедио је Јову, мир над њим, да узме сноп грања и да њиме благо удари своју супругу, да на тај начин изврши своју заклетву да ће своју супругу, због грешке, истући са стотину удараца. Јов, мир над њим, био је стрпљив и одан Богу, и био је задовољан Његовом одредбом. Он је био диван Божји слуга, богобојазан, послушан и много се кајао.
अरबी तफ़सीरें:
وَٱذۡكُرۡ عِبَٰدَنَآ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ أُوْلِي ٱلۡأَيۡدِي وَٱلۡأَبۡصَٰرِ
Божји Посланиче, спомени добре Божје слуге и веровеснике искрене: Аврама, Исака и Јакова, који су били одани Богу, и који су чинили дела која Он воли. Они су били увиђајни и постојани у истини.
अरबी तफ़सीरें:
وَٱذۡكُرۡ إِسۡمَٰعِيلَ وَٱلۡيَسَعَ وَذَا ٱلۡكِفۡلِۖ وَكُلّٞ مِّنَ ٱلۡأَخۡيَارِ
Сети се, Божји Посланиче, добрих људи и веровесника искрених: Јишмаела, Аврамовог сина, затим Јелисеја, Илије и Језекиља, чији се спомени с ужитком спомињу! Сви су они били доброчинитељи и честити; њих је Бог Узвишени, одабрао за достављање посланице и подарио им је најлепше одлике.
अरबी तफ़सीरें:
۞ وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ أَتۡرَابٌ
अरबी तफ़सीरें:
هَٰذَا فَلۡيَذُوقُوهُ حَمِيمٞ وَغَسَّاقٞ
Ову грозну, болну патњу кушаће грешници и незнанобошци. Биће кажњени и тако што ће, против своје воље, бити напајани кипућом водом и смрдљивом, изнад свега одвратном капљевином, тј. гнојем који ће цурити из тела становника Пакла. Тим пићем неће никад моћи да жеђ угасе.
अरबी तफ़सीरें:
هَٰذَا فَوۡجٞ مُّقۡتَحِمٞ مَّعَكُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِهِمۡۚ إِنَّهُمۡ صَالُواْ ٱلنَّارِ
Кад се грешници буду тискали на вратима Пакла, свака ће скупина кудити ону другу, па ће грешници говорити једни другима: “Ова ће гомила становника Пакла ући у ватру тискајући се с вама!” На то ће ови одговорити: “Нису добродошли и не било им пространо и угодно боравиште њихово! Они ће, као и ми, горети у Паклу.”
अरबी तफ़सीरें:
قَالُواْ بَلۡ أَنتُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِكُمۡۖ أَنتُمۡ قَدَّمۡتُمُوهُ لَنَاۖ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرَارُ
Поданици ће онима које су следили, својим главешинама, рећи: “Ви нисте добродошли, нити имате икакве вредности! Ви сте били узрок да скренемо с Праве стазе. А Пакао је грозно боравиште и грозно је повратиште!” И једни и други биће становници Пакла.
अरबी तफ़सीरें:
قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ مُنذِرٞۖ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ
Веровесниче, обрати се незнанобошцима: “Ја сам вама послат да вас опоменем и упозорим на болну патњу јер не верујете и поричете посланике! А нема истинског божанства осим Бога, Једног Јединог, Који нема саучесника! Бог је јединствен у погледу Свог Бића, имена, својстава… Он је свемоћан, нико Му се не може супротставити. И зато само Њега треба обожавати.”
अरबी तफ़सीरें:
إِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن طِينٖ
अरबी तफ़सीरें:
إِلَّآ إِبۡلِيسَ ٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ
अरबी तफ़सीरें:
قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسۡجُدَ لِمَا خَلَقۡتُ بِيَدَيَّۖ أَسۡتَكۡبَرۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡعَالِينَ
Господар је упитао Сотону: “Због чега се ниси поклонио Адаму, којег сам, из почасти према њему, двема рукама Својим створио? Јеси ли се то узохолио над Адамом или се пак охолиш кад су у питању Моје заповести?”
अरबी तफ़सीरें:
قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ
На то сотона одговори: “Нисам се поклонио Адаму зато што сам бољи од њега, материја од које сам створен племенита је, за разлику од материје од које је Адам створен. Мене си, Боже, од ватре створио а Адама од иловаче; ватра је боља и кориснија од земље.”
अरबी तफ़सीरें:
وَإِنَّ عَلَيۡكَ لَعۡنَتِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ
अरबी तफ़सीरें:
इस पृष्ठ की आयतों से प्राप्त कुछ बिंदु:
• القياس والاجتهاد مع وجود النص الواضح مسلك باطل.
قَالَ فَٱلۡحَقُّ وَٱلۡحَقَّ أَقُولُ
अरबी तफ़सीरें:
قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُتَكَلِّفِينَ
Обрати се, Веровесниче, меканским незнанобошцима: “Не тражим ја од вас награду нити какву надокнаду за достављање посланице и саветовање! И нисам извештачен, па не покушавам да учиним више од оног што ми је наређено.”
अरबी तफ़सीरें:
إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ
अरबी तफ़सीरें:
وَلَتَعۡلَمُنَّ نَبَأَهُۥ بَعۡدَ حِينِۭ
अरबी तफ़सीरें:
अर्थों का अनुवाद सूरा: सूरा साद
क़ुरआन के अर्थों का अनुवाद - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - अनुवादों की सूची
الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم، صادر عن مركز تفسير للدراسات القرآنية.