Salin ng mga Kahulugan Surah Sād - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Ensayklopedia ng Marangal na Qur-an

Саад

Ilan sa mga Layon ng Surah:

ذكر المخاصمة بالباطل وعاقبتها.

Ово поглавље говори о брањењу истине и последицама тога.

---

Ayah: 1

صٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ذِي ٱلذِّكۡرِ

Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле незнанобошци.

Ayah: 2

بَلِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فِي عِزَّةٖ وَشِقَاقٖ

Али, они који не верују охоло се отуђују од монотеизма тиме што се супротстављају Силном Богу и Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

Ayah: 3

كَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَبۡلِهِم مِّن قَرۡنٖ فَنَادَواْ وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٖ

Узвишени Бог, уништио је многе неверничке народе пре овог народа, па су исти ти народи тражили помоћ од Бога кад их је сустигла казна, и повиновали су се Богу кајући се, али је за покајање било касно.

Ayah: 4

وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ

Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

Ayah: 5

أَجَعَلَ ٱلۡأٓلِهَةَ إِلَٰهٗا وَٰحِدًاۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٌ عُجَابٞ

И говоре: “Зар тај човек може свести бројна наша божанства на једног Бога? Тај његов поступак заиста је чудна ствар.”

Ayah: 6

وَٱنطَلَقَ ٱلۡمَلَأُ مِنۡهُمۡ أَنِ ٱمۡشُواْ وَٱصۡبِرُواْ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٞ يُرَادُ

Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”

Ayah: 7

مَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِي ٱلۡمِلَّةِ ٱلۡأٓخِرَةِ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا ٱخۡتِلَٰقٌ

И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”

Ayah: 8

أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

Ayah: 9

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَحۡمَةِ رَبِّكَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡوَهَّابِ

Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.

Ayah: 10

أَمۡ لَهُم مُّلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ فَلۡيَرۡتَقُواْ فِي ٱلۡأَسۡبَٰبِ

Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.

Ayah: 11

جُندٞ مَّا هُنَالِكَ مَهۡزُومٞ مِّنَ ٱلۡأَحۡزَابِ

Мекански неверници, који поричу твоје посланство, биће поражени у сукобу с истином, као што су давно пре њих поражени невернички народи, који су порицали посланике.

Ayah: 12

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَفِرۡعَوۡنُ ذُو ٱلۡأَوۡتَادِ

Наиме, нису они први који су прицали истину, и пре меканских незнанобожаца порицали су народ Нојев, затим народ Ад, и фараон који је поседовао моћну војску помоћу које је кажњавао народ.

Ayah: 13

وَثَمُودُ وَقَوۡمُ لُوطٖ وَأَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِۚ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلۡأَحۡزَابُ

Пре њих порицали су Салахов народ Семуд, и Лотов народ, и Јофоров народ – сви су они једни друге подржавали у порицању посланика и неверовању у оно што су они доносили.

Ayah: 14

إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ

Сви споменути народи порицали су своје посланике и заслужили су због тога Божју казну која их је неизоставно стигла, па макар и након неког времена.

Ayah: 15

وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ مَّا لَهَا مِن فَوَاقٖ

Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Ayah: 16

وَقَالُواْ رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

Ругајући се и негирајући могућност оживљења, незнанобошци говоре: “Господару наш, казни нас што пре на овом свету, пре Часа суђеног!”

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• أقسم الله عز وجل بالقرآن العظيم، فالواجب تَلقِّيه بالإيمان والتصديق، والإقبال على استخراج معانيه.

Свевишњи Бог заклео се часним Кур’аном, из чега произлази да се у њега мора чврсто веровати и да се о његовим значењима мора размишљати.

• غلبة المقاييس المادية في أذهان المشركين برغبتهم في نزول الوحي على السادة والكبراء.

Руководећи се материјалним мерама да господа и великани имају предност на овом свету, незнанобошци су веровали да се управо њима треба дати Објава.

• سبب إعراض الكفار عن الإيمان: التكبر والتجبر والاستعلاء عن اتباع الحق.

Охолост и неприхватање истине имају за последицу да се неверници отуђе од веровања у Бога.

Ayah: 17

ٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَا دَاوُۥدَ ذَا ٱلۡأَيۡدِۖ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Божји Посланиче, отрпи те негативности које незнанобошци говоре о теби. Сети се, Посланиче милости, слуге Божје, веровесника и доброг човека Давида, мир над њим, који је располагао великом снагом и био је храбар у борби против неверника, и стрпљиво се покоравао Богу, и који се много и искрено кајао, и који је чинио богоугодна дела.

Ayah: 18

إِنَّا سَخَّرۡنَا ٱلۡجِبَالَ مَعَهُۥ يُسَبِّحۡنَ بِٱلۡعَشِيِّ وَٱلۡإِشۡرَاقِ

Свемогући Бог потчинио је брда да заједно с Давидом, мир над њим, хвале Бога, па су Га славила свако јутро и свако вече.

Ayah: 19

وَٱلطَّيۡرَ مَحۡشُورَةٗۖ كُلّٞ لَّهُۥٓ أَوَّابٞ

И птице је Бог потчинио; окупљале су се код веровесника Давида, мир над њим, и слушале су његове заповести у погледу слављења Узвишеног Бога.

Ayah: 20

وَشَدَدۡنَا مُلۡكَهُۥ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡحِكۡمَةَ وَفَصۡلَ ٱلۡخِطَابِ

Свезнајући Бог учврстио је Давидову, мир над њим, власт помоћу војски и опреме, а и дао је да га људи уважавају и да га се боје. Осим тога, Свевишњи Бог почастио га је веровесништвом, знањем и способношћу да се лепо изражава када суди међу људима; судио је свима праведно.

Ayah: 21

۞ وَهَلۡ أَتَىٰكَ نَبَؤُاْ ٱلۡخَصۡمِ إِذۡ تَسَوَّرُواْ ٱلۡمِحۡرَابَ

Веровесниче, је ли до тебе допрла вести о двојици парничара који су прешли преко зида Храма док је Давид, мир над њим, у њему чинио богослужење?

Ayah: 22

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَىٰ دَاوُۥدَ فَفَزِعَ مِنۡهُمۡۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ خَصۡمَانِ بَغَىٰ بَعۡضُنَا عَلَىٰ بَعۡضٖ فَٱحۡكُم بَيۡنَنَا بِٱلۡحَقِّ وَلَا تُشۡطِطۡ وَٱهۡدِنَآ إِلَىٰ سَوَآءِ ٱلصِّرَٰطِ

Њих двојица су упали Давиду, мир над њим, без тражења дозволе, па се уплашио. Рекли су му, видевши га уплашеног: “Немој се бојати, не желимо ти наудити, ми смо парничари! Наиме, један од нас двојице починио је насиље оном другом, па ти пресуди између нас по правди, немој ником учинити нажао и упути нас на најбоље решење.”

Ayah: 23

إِنَّ هَٰذَآ أَخِي لَهُۥ تِسۡعٞ وَتِسۡعُونَ نَعۡجَةٗ وَلِيَ نَعۡجَةٞ وَٰحِدَةٞ فَقَالَ أَكۡفِلۡنِيهَا وَعَزَّنِي فِي ٱلۡخِطَابِ

Један од њих двојице рече Давиду: “Ево овај пријатељ мој има деведесет и девет оваца, а ја имам само једну овцу, и он жели, из похлепе, да узме и моју овцу, па ми је рекао: ‘Дај ти њу мени!’ Па ме победио у препирци.”

Ayah: 24

قَالَ لَقَدۡ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعۡجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِۦۖ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡخُلَطَآءِ لَيَبۡغِي بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٍ إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَقَلِيلٞ مَّا هُمۡۗ وَظَنَّ دَاوُۥدُ أَنَّمَا فَتَنَّٰهُ فَٱسۡتَغۡفَرَ رَبَّهُۥ وَخَرَّۤ رَاكِعٗاۤ وَأَنَابَ۩

Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.

Ayah: 25

فَغَفَرۡنَا لَهُۥ ذَٰلِكَۖ وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Узвишени Бог, опростио је Давиду, мир над њим, грех који је учинио, примио је његово покајање и Себи га приближио па му је припремио дивно пребивалиште на Будућем свету.

Ayah: 26

يَٰدَاوُۥدُ إِنَّا جَعَلۡنَٰكَ خَلِيفَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱحۡكُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ ٱلۡهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ لَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا نَسُواْ يَوۡمَ ٱلۡحِسَابِ

Давиде, Свевишњи Бог учинио те је намесником на Земљи и учинио је да будеш судија међу људима и у верским и световним питањима, па зато суди праведно, а нипошто немој следити своје прохтеве и немој бити пристрастан према својим ближњима или пријатељима, па да пресудиш у њихову корист над странцима, односно над непријатељима! Ако би ти следио своје прохтеве, скренуо би с Правог пута и отуђио би се од истине. Оне који су скренули с Божјег пута и друге одводе у заблуду чека страшна, болна патња у ватри Пакла зато што су занемарили Дан устанућа. Да су имали на уму Судњи дан и полагање рачуна, бојали би се последица и не би следили своје прохтеве.

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• بيان فضائل نبي الله داود وما اختصه الله به من الآيات.

Ови су одломци садржајан показатељ вредности веровесника Давида и показатељ су да му је Господар дао одређена знамења.

• الأنبياء - صلوات الله وسلامه عليهم - معصومون من الخطأ فيما يبلغون عن الله تعالى؛ لأن مقصود الرسالة لا يحصل إلا بذلك، ولكن قد يجري منهم بعض مقتضيات الطبيعة بنسيان أو غفلة عن حكم، ولكن الله يتداركهم ويبادرهم بلطفه.

Веровесници су - нека је на њих Божји благослов и спас - сачувани погрешке кад се ради о достављању објаве од Бога, тим пре јер се једино на тај начин може остварити циљ постојања посланице. Па ипак, може се догодити да веровесници ураде нешто што је својствено свим људима, као нпр. да забораве и да их обузме немар кад је реч о верском пропису. Међутим, Милостиви Бог ту њихову погрешку брзо и на леп начин исправи.

• استدل بعض العلماء بقوله تعالى: ﴿ وَإِنَّ كَثِيرًا مِّنَ اْلْخُلَطَآءِ لَيَبْغِي بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ ﴾ على مشروعية الشركة بين اثنين وأكثر.

Неки исламски учењаци овим кур’анским одломком: “Многи ортаци чине неправду једни другима...” доказују утемељеност сувласништва између двојице или више људи.

• ينبغي التزام الأدب في الدخول على أهل الفضل والمكانة.

Приликом посећивања добрих људи и људи на положају треба се држати правила лепог понашања.

Ayah: 27

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَآءَ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا بَٰطِلٗاۚ ذَٰلِكَ ظَنُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنَ ٱلنَّارِ

Свезнајући Бог створио је небеса и Земљу и оно што је између њих из велике мудрости; није их створио ради игре и забаве, како то мисле неверници. Тешко њима у Паклу ако умру као они који не верују у Бога и који о Њему имају негативно мишљење.

Ayah: 28

أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ كَٱلۡمُفۡسِدِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ نَجۡعَلُ ٱلۡمُتَّقِينَ كَٱلۡفُجَّارِ

Према онима који верују у Бога и следе Посланика, и чине добра дела Господар неће поступити као с неверницима грешницима који ремете ред на Земљи чинећи неверство и грехе! Према онима који су богобојазни, па извршавају заповести и сустежу се од греха нећемо поступити као с неверницима и дволичњацима, који су огрезли у гресима. То би била неправда, а она не приличи Господару. Бог ће богобојазне вернике наградити тако што ће их увести у Рај, а невернике несрећне казниће тако што ће их бацити у Ватру. Те две категорије не могу код Бога имати исти статус и није им исти повратак.

Ayah: 29

كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ إِلَيۡكَ مُبَٰرَكٞ لِّيَدَّبَّرُوٓاْ ءَايَٰتِهِۦ وَلِيَتَذَكَّرَ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ

Овај Кур’ан, који је објављен Божјем посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, благословљена је књига која садржи бројна добра, како би људи промишљали о значењу њених речи и да из ње разумни извлаче користи.

Ayah: 30

وَوَهَبۡنَا لِدَاوُۥدَ سُلَيۡمَٰنَۚ نِعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٌ

Свемогући Бог поклонио је племенитом веровеснику Давиду сина Соломона – дар од Себе, почаст и срећу. О, како је Соломон, мир над њим, добар човек био! Он се често и искрено кајао Узвишеном Богу, тражио је опрост и понизно се Господару обраћао.

Ayah: 31

إِذۡ عُرِضَ عَلَيۡهِ بِٱلۡعَشِيِّ ٱلصَّٰفِنَٰتُ ٱلۡجِيَادُ

Спомени, Посланиче Ислама, кад су пред Соломона, мир над њим, у касно послеподне изведени пунокрвни коњи који су на три ноге стајали, јер су били витки и спремни за галоп! Тај дивни призор заокупио је веровесника Соломона, мир над њим, све до сунчевог заласка.

Ayah: 32

فَقَالَ إِنِّيٓ أَحۡبَبۡتُ حُبَّ ٱلۡخَيۡرِ عَن ذِكۡرِ رَبِّي حَتَّىٰ تَوَارَتۡ بِٱلۡحِجَابِ

Веровесник Соломон, мир над њим, рече: “Уместо да обавим молитву и паднем ничице пред Богом, ја сам показао љубав према коњима, овоземаљским украсом, и пропустио сам послеподневну молитву.”

Ayah: 33

رُدُّوهَا عَلَيَّۖ فَطَفِقَ مَسۡحَۢا بِٱلسُّوقِ وَٱلۡأَعۡنَاقِ

Затим је Соломон, мир над њим, заповедио да му врате коње који су били изведени пред њега, па их је почео ударати сабљом по ногама и вратовима.

Ayah: 34

وَلَقَدۡ فَتَنَّا سُلَيۡمَٰنَ وَأَلۡقَيۡنَا عَلَىٰ كُرۡسِيِّهِۦ جَسَدٗا ثُمَّ أَنَابَ

Свезнајући Бог ставио је Соломона пред искушење кад је на његов престо поставио сотону у људском обличју, који је владао кратак временски период. Након тога је Бог вратио Соломонову власт и дао му да влада сотонама.

Ayah: 35

قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَهَبۡ لِي مُلۡكٗا لَّا يَنۢبَغِي لِأَحَدٖ مِّنۢ بَعۡدِيٓۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡوَهَّابُ

Соломон, мир над њим, замолио је: “Боже, Господару мој, опрости ми грех мој и даруј ми велику власт какву нико, осим мене, неће имати, ни упоредо са мном, а ни касније! Боже, Ти си изузетно дарежљив и чиниш Својим слугама огромно доброчинство.”

Ayah: 36

فَسَخَّرۡنَا لَهُ ٱلرِّيحَ تَجۡرِي بِأَمۡرِهِۦ رُخَآءً حَيۡثُ أَصَابَ

И Узвишени Бог је услишао ову Соломонову, мир над њим, молитву: подарио му је власт какву је тражио и потчинио му је, уз то, снажне ветрове који су благо али брзо дували онамо куда је он хтео.

Ayah: 37

وَٱلشَّيَٰطِينَ كُلَّ بَنَّآءٖ وَغَوَّاصٖ

Свевишњи Бог потчинио је веровеснику Соломону, мир над њим, и ђаволе, па су за њега обављали послове које је хтео; неки су градили настамбе и дворце, а неки су, опет, ронили у дубоким морима и вадили бисер из њих.

Ayah: 38

وَءَاخَرِينَ مُقَرَّنِينَ فِي ٱلۡأَصۡفَادِ

А били су му потчињени и бунтовни, обесни ђаволи; они су били свезани у ланце, па нису могли да се померају.

Ayah: 39

هَٰذَا عَطَآؤُنَا فَٱمۡنُنۡ أَوۡ أَمۡسِكۡ بِغَيۡرِ حِسَابٖ

Бог је рекао: “Ова огромна, неограничена власт посебан је Мој дар теби, Соломоне! Тражио си то у молитви, па смо ти дали. Зато даруј коме хоћеш, а лиши кога хоћеш, и знај да нећеш одговарати пред Богом, Узвишеним, ни због давања ни због ускраћивања!”

Ayah: 40

وَإِنَّ لَهُۥ عِندَنَا لَزُلۡفَىٰ وَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Веровесника Соломона, мир над њим, чека у Рају предивно место и високе разине. Он је био Наш близак и веран слуга.

Ayah: 41

وَٱذۡكُرۡ عَبۡدَنَآ أَيُّوبَ إِذۡ نَادَىٰ رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَسَّنِيَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بِنُصۡبٖ وَعَذَابٍ

Сети се, Божји Посланиче, доброг човека и веровесника Јова, мир над њим, кад је замолио Бога: “Ђаво је узрок моје болести, он ме узнемирава и жели ми наштети!”

Ayah: 42

ٱرۡكُضۡ بِرِجۡلِكَۖ هَٰذَا مُغۡتَسَلُۢ بَارِدٞ وَشَرَابٞ

Свезнајући Бог је заповедио веровеснику Јову, мир над њим, да удари ногом о земљу, на једном месту, након чега је ту проврла хладна, питка вода коју је Јов, мир над њим, пио и њоме се купао. Била је то лековита вода помоћу које је Бог Узвишени, излечио овог веровесника и отклонио његову невољу.

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• الحث على تدبر القرآن.

Ови одломци садрже подстицај да се размишља о часној Књизи.

• في الآيات دليل على أنه بحسب سلامة القلب وفطنة الإنسان يحصل له التذكر والانتفاع بالقرآن الكريم.

Ови одломци доказују да ће човек извући корист и опомену из Кур’ана у оној мери у којој је чисто његово срце и сразмерно својој интелигенцији.

• في الآيات دليل على صحة القاعدة المشهورة: «من ترك شيئًا لله عوَّضه الله خيرًا منه».

Доказ утемељености правила у којем се каже: “Оном ко нешто остави зарад Бога, Он ће то бољим заменити.”

Ayah: 43

وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ أَهۡلَهُۥ وَمِثۡلَهُم مَّعَهُمۡ رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَذِكۡرَىٰ لِأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ

Након тога, Племенити Бог услишио његову молитву и отклонио је од њега болест, па му је дао жена и много деце, унука и потомака – као дар јер је веровесник Јов, мир над њим, био стрпљив и задовољан судбином. У томе је поука увиђајнима да Бог Узвишени, после тешкоће и кушње даје излаз, олакшицу и награду.

Ayah: 44

وَخُذۡ بِيَدِكَ ضِغۡثٗا فَٱضۡرِب بِّهِۦ وَلَا تَحۡنَثۡۗ إِنَّا وَجَدۡنَٰهُ صَابِرٗاۚ نِّعۡمَ ٱلۡعَبۡدُ إِنَّهُۥٓ أَوَّابٞ

Свемогући Бог заповедио је Јову, мир над њим, да узме сноп грања и да њиме благо удари своју супругу, да на тај начин изврши своју заклетву да ће своју супругу, због грешке, истући са стотину удараца. Јов, мир над њим, био је стрпљив и одан Богу, и био је задовољан Његовом одредбом. Он је био диван Божји слуга, богобојазан, послушан и много се кајао.

Ayah: 45

وَٱذۡكُرۡ عِبَٰدَنَآ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ أُوْلِي ٱلۡأَيۡدِي وَٱلۡأَبۡصَٰرِ

Божји Посланиче, спомени добре Божје слуге и веровеснике искрене: Аврама, Исака и Јакова, који су били одани Богу, и који су чинили дела која Он воли. Они су били увиђајни и постојани у истини.

Ayah: 46

إِنَّآ أَخۡلَصۡنَٰهُم بِخَالِصَةٖ ذِكۡرَى ٱلدَّارِ

Њих је Узвишени Бог, одликовао посебном врлином, а то је да увек имају на уму Будући свет, да никад не заборављају полагање рачуна, па су се припремали за Дан проживљења и људе су позивали да се припремају за то.

Ayah: 47

وَإِنَّهُمۡ عِندَنَا لَمِنَ ٱلۡمُصۡطَفَيۡنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

Ми смо њих одликовали да Нам буду послушни и само Нас обожавају, па смо их изабрали за то да носе обавезу достављања објаве.

Ayah: 48

وَٱذۡكُرۡ إِسۡمَٰعِيلَ وَٱلۡيَسَعَ وَذَا ٱلۡكِفۡلِۖ وَكُلّٞ مِّنَ ٱلۡأَخۡيَارِ

Сети се, Божји Посланиче, добрих људи и веровесника искрених: Јишмаела, Аврамовог сина, затим Јелисеја, Илије и Језекиља, чији се спомени с ужитком спомињу! Сви су они били доброчинитељи и честити; њих је Бог Узвишени, одабрао за достављање посланице и подарио им је најлепше одлике.

Ayah: 49

هَٰذَا ذِكۡرٞۚ وَإِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ لَحُسۡنَ مَـَٔابٖ

Ово је у Кур’ану похвала споменутим људима. А богобојазне, који извршавају заповести и сустежу се од греха, чека прелепо пребивалиште на Будућем свету.

Ayah: 50

جَنَّٰتِ عَدۡنٖ مُّفَتَّحَةٗ لَّهُمُ ٱلۡأَبۡوَٰبُ

Чека их наслађивање у вечним баштама, из којих никад неће бити изведени, а Рајске ће капије, кад они до њега дођу, отворене бити – као израз добродошлице и радости због њиховог доласка.

Ayah: 51

مُتَّكِـِٔينَ فِيهَا يَدۡعُونَ فِيهَا بِفَٰكِهَةٖ كَثِيرَةٖ وَشَرَابٖ

Честити ће се у Рају одмарати наслоњени на украшеним диванима, где ће тражити најукуснију храну, пиће, вино, воће и све што њихове душе пожеле.

Ayah: 52

۞ وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ أَتۡرَابٌ

Честити ће у Рају поред себе имати заносно лепе жене, чедне, које ће гледати само у своје мужеве.

Ayah: 53

هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِيَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

Ово је лепа награда која је обећана онима који су били богобојазни на овом свету, и чинили добра дела.

Ayah: 54

إِنَّ هَٰذَا لَرِزۡقُنَا مَا لَهُۥ مِن نَّفَادٍ

Ови племенити, благословљени дарови које ће Бог дати Својим штићеницима јесу од Њега, они никад неће престајати.

Ayah: 55

هَٰذَاۚ وَإِنَّ لِلطَّٰغِينَ لَشَرَّ مَـَٔابٖ

Овако ће на Дану коначног полагања рачуна бити дочекани верници, а дотле оне који су прелазили границе, па су били неверници и чинили грехе чека грозно повратиште и неописиво тежак положај на Дану судњем.

Ayah: 56

جَهَنَّمَ يَصۡلَوۡنَهَا فَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ

Њих ће Силни Бог, Зналац свих тајни казнити у ватри Пакла која ће их пржити изнад и испод њих. Грозне ли постеље у ватри за оне који су на пролазном свету били порочни!

Ayah: 57

هَٰذَا فَلۡيَذُوقُوهُ حَمِيمٞ وَغَسَّاقٞ

Ову грозну, болну патњу кушаће грешници и незнанобошци. Биће кажњени и тако што ће, против своје воље, бити напајани кипућом водом и смрдљивом, изнад свега одвратном капљевином, тј. гнојем који ће цурити из тела становника Пакла. Тим пићем неће никад моћи да жеђ угасе.

Ayah: 58

وَءَاخَرُ مِن شَكۡلِهِۦٓ أَزۡوَٰجٌ

Грешници ће у Паклу бити кажњавани и другим мукама сличним овим које су споменуте. Наиме, биће изложени многоструким казнама и тешкоћама.

Ayah: 59

هَٰذَا فَوۡجٞ مُّقۡتَحِمٞ مَّعَكُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِهِمۡۚ إِنَّهُمۡ صَالُواْ ٱلنَّارِ

Кад се грешници буду тискали на вратима Пакла, свака ће скупина кудити ону другу, па ће грешници говорити једни другима: “Ова ће гомила становника Пакла ући у ватру тискајући се с вама!” На то ће ови одговорити: “Нису добродошли и не било им пространо и угодно боравиште њихово! Они ће, као и ми, горети у Паклу.”

Ayah: 60

قَالُواْ بَلۡ أَنتُمۡ لَا مَرۡحَبَۢا بِكُمۡۖ أَنتُمۡ قَدَّمۡتُمُوهُ لَنَاۖ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرَارُ

Поданици ће онима које су следили, својим главешинама, рећи: “Ви нисте добродошли, нити имате икакве вредности! Ви сте били узрок да скренемо с Праве стазе. А Пакао је грозно боравиште и грозно је повратиште!” И једни и други биће становници Пакла.

Ayah: 61

قَالُواْ رَبَّنَا مَن قَدَّمَ لَنَا هَٰذَا فَزِدۡهُ عَذَابٗا ضِعۡفٗا فِي ٱلنَّارِ

Поданици ће рећи: “Господару наш, удвостручи патњу у Паклу онима који су били узрок да скренемо с пута истине и да се отуђимо!”

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• من صبر على الضر فالله تعالى يثيبه ثوابًا عاجلًا وآجلًا، ويستجيب دعاءه إذا دعاه.

Господар ће оног ко се стрпи у искушењу наградити на овом или на Будућем свету, и да услиша његову молбу коју Му упути.

• في الآيات دليل على أن للزوج أن يضرب امرأته تأديبًا ضربًا غير مبرح؛ فأيوب عليه السلام حلف على ضرب امرأته ففعل.

Јов се заклео да ће ударити своју супругу, што је касније благим ударцем и учинио.

Ayah: 62

وَقَالُواْ مَا لَنَا لَا نَرَىٰ رِجَالٗا كُنَّا نَعُدُّهُم مِّنَ ٱلۡأَشۡرَارِ

Главешине неправедници такође ће казати: “Зашто у Паклу не видимо људе које смо на пролазном свету сматрали порочнима, онима који заслужују казну?”

Ayah: 63

أَتَّخَذۡنَٰهُمۡ سِخۡرِيًّا أَمۡ زَاغَتۡ عَنۡهُمُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ

И рећи ће: "Јесмо ли то грешили кад смо их исмејавали и понижавали? Или смо пак, исмевајући их, били у праву, па су они с нама у Паклу, али их још нисмо видели, па су нам из вида изгубљени?"

Ayah: 64

إِنَّ ذَٰلِكَ لَحَقّٞ تَخَاصُمُ أَهۡلِ ٱلنَّارِ

И знајте да је расправљање међу становницима Пакла, о којем се овде говори, неупитно, мора се догодити.

Ayah: 65

قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ مُنذِرٞۖ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ

Веровесниче, обрати се незнанобошцима: “Ја сам вама послат да вас опоменем и упозорим на болну патњу јер не верујете и поричете посланике! А нема истинског божанства осим Бога, Једног Јединог, Који нема саучесника! Бог је јединствен у погледу Свог Бића, имена, својстава… Он је свемоћан, нико Му се не може супротставити. И зато само Њега треба обожавати.”

Ayah: 66

رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡغَفَّٰرُ

И додај: “Он је створитељ небеса и Земље и оног што је између њих. Он је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати. Он много прашта онима који се покају.”

Ayah: 67

قُلۡ هُوَ نَبَؤٌاْ عَظِيمٌ

Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “У часном Кур’ану, величанственој књизи, налазе се велике вести.”

Ayah: 68

أَنتُمۡ عَنۡهُ مُعۡرِضُونَ

“А ви, о неверници, главе окрећете и отуђујете се од часног Кур’ана не поступајући према његовим упутама и доказима”, реци им.

Ayah: 69

مَا كَانَ لِيَ مِنۡ عِلۡمِۭ بِٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰٓ إِذۡ يَخۡتَصِمُونَ

Реци Посланиче: “Ја нисам ништа знао о препирци анђела приликом стварања Адама, али ме је Бог Узвишени, о томе известио у величанственом Кур’ану.”

Ayah: 70

إِن يُوحَىٰٓ إِلَيَّ إِلَّآ أَنَّمَآ أَنَا۠ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

“Свезнајући Бог упознао ме је посредством објаве са неким непознатим догађајима, због тога што сам послат да упозорим на Божју казну.”

Ayah: 71

إِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن طِينٖ

Спомени дан кад се Племенити Бог обратио анђелима: “Створићу Адама од иловаче,”

Ayah: 72

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

“И кад створим његове удове и савршен му облик и изглед дам па затим у њега душу удахнем па он оживи, ви му се о анђели, поклоните падањем лицем на тле!”

Ayah: 73

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

И анђели су се, без изузетка, поклонили Адаму, извршавајући Божју заповест да тиме укажу почаст човеку.

Ayah: 74

إِلَّآ إِبۡلِيسَ ٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Али је Сотона одбио да се поклони, из зависти, охолости и ината. Због тога је постао неверник.

Ayah: 75

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسۡجُدَ لِمَا خَلَقۡتُ بِيَدَيَّۖ أَسۡتَكۡبَرۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡعَالِينَ

Господар је упитао Сотону: “Због чега се ниси поклонио Адаму, којег сам, из почасти према њему, двема рукама Својим створио? Јеси ли се то узохолио над Адамом или се пак охолиш кад су у питању Моје заповести?”

Ayah: 76

قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ

На то сотона одговори: “Нисам се поклонио Адаму зато што сам бољи од њега, материја од које сам створен племенита је, за разлику од материје од које је Адам створен. Мене си, Боже, од ватре створио а Адама од иловаче; ватра је боља и кориснија од земље.”

Ayah: 77

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

“Излази из Раја, никад се више у њега нећеш вратити, проклет си и лишен Моје милости”, рече Бог Узвишени.

Ayah: 78

وَإِنَّ عَلَيۡكَ لَعۡنَتِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

“Моје ће те проклетство до Дана устанућа пратити, никад га се нећеш моћи ослободити.”

Ayah: 79

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

Сотона се обратио Силном Богу: “Господару мој, немој ме усмртити, већ ми дај времена до Дана устанућа!”

Ayah: 80

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

“Дајем ти времена”, Бог рече.

Ayah: 81

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

Бог Узвишени, обећао је Сотони да ће га оставити у животу до одређеног времена, кад ће бити уништен.

Ayah: 82

قَالَ فَبِعِزَّتِكَ لَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Сотона рече: “Кунем се достојанством Твојим и величином Твојом да ћу зацело све људе одвраћати од послушности Теби и да ћу их наводити на странпутицу!”

Ayah: 83

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

“Али, нећу моћи одвести у заблуду”, додао је проклетник, “оне Твоје слуге које упутиш на Прави пут, па Ти буду искрени у веровању, које си узео у окриље Своје милости и пажње!”

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• القياس والاجتهاد مع وجود النص الواضح مسلك باطل.

Аналогно просуђивање у ситуацији кад постоји јасан верски текст погрешан је начин просуђивања.

• كفر إبليس كفر عناد وتكبر.

Сотона је инатом и охолошћу починио неверство.

• من أخلصهم الله لعبادته من الخلق لا سبيل للشيطان عليهم.

Сотона никако не може завести оне људе које је Милостиви Бог учинио Својим искреним верницима.

Ayah: 84

قَالَ فَٱلۡحَقُّ وَٱلۡحَقَّ أَقُولُ

Племенити Бог рече: “Моје речи су истина, јер само истину Ја говорим!”

Ayah: 85

لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكَ وَمِمَّن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Свемогући Бог обећао је да ће напунити Пакао Сотоном и свима онима који га у неверству буду следили.

Ayah: 86

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُتَكَلِّفِينَ

Обрати се, Веровесниче, меканским незнанобошцима: “Не тражим ја од вас награду нити какву надокнаду за достављање посланице и саветовање! И нисам извештачен, па не покушавам да учиним више од оног што ми је наређено.”

Ayah: 87

إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

“Овај величанствени Кур’ан није ништа друго осим опомена и упозорење људима и духовима.”

Ayah: 88

وَلَتَعۡلَمُنَّ نَبَأَهُۥ بَعۡدَ حِينِۭ

Сигурно ћете сазнати истинитост и исправност овог Кур’ана, и то убрзо, на самрти.

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• الداعي إلى الله يحتسب الأجر من عنده، لا يريد من الناس أجرًا على ما يدعوهم إليه من الحق.

Онај ко позива у Ислам треба да се нада Божјој награди за то, а не треба од људи да очекује надокнаду за позивање у истину.

• التكلّف ليس من الدِّين.

Претеривање није саставни део вере.

• التوسل إلى الله يكون بأسمائه وصفاته وبالإيمان وبالعمل الصالح لا غير.

Богу се може умиљавати једино помоћу Његових лепих имена и савршених својстава, и помоћу веровања и добрих дела.