Traduzione dei significati Sura Yûnus - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 220 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Versetto: 98

فَلَوۡلَا كَانَتۡ قَرۡيَةٌ ءَامَنَتۡ فَنَفَعَهَآ إِيمَٰنُهَآ إِلَّا قَوۡمَ يُونُسَ لَمَّآ ءَامَنُواْ كَشَفۡنَا عَنۡهُمۡ عَذَابَ ٱلۡخِزۡيِ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

Није се десило да неко насеље којем смо послали посланика да поверује, па да му то веровање буде од користи и да му спречи заслужену казну, осим народа Јониног који је искрено поверовао, па смо од њих отклонили казну и понижење на овоме свету и дали смо им да уживају у благодатима овог живота.

Versetto: 99

وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ لَأٓمَنَ مَن فِي ٱلۡأَرۡضِ كُلُّهُمۡ جَمِيعًاۚ أَفَأَنتَ تُكۡرِهُ ٱلنَّاسَ حَتَّىٰ يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

О Посланиче, да Господар твој жели, на Земљи би сви људи били верници. Међутим, Он то неће из Своје велике мудрости, него по Својој правди оставља у заблуди кога хоће, а својом добротом упућује кога хоће. Ти не можеш да све људе присилиш да верују, ма колико то желео, јер је упута у Божјим рукама.

Versetto: 100

وَمَا كَانَ لِنَفۡسٍ أَن تُؤۡمِنَ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَيَجۡعَلُ ٱلرِّجۡسَ عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يَعۡقِلُونَ

Ниједна особа не може да поверује без Божје дозволе. Веровање не може да се деси без Божје воље, па не изгарај од жалости за њима. Бог ће дати казну и пропаст онима који не размишљају о Његовим доказима, заповестима и забранама.

Versetto: 101

قُلِ ٱنظُرُواْ مَاذَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ وَمَا تُغۡنِي ٱلۡأٓيَٰتُ وَٱلنُّذُرُ عَن قَوۡمٖ لَّا يُؤۡمِنُونَ

Реци Посланиче овим многобошцима који те питају о Божјим речима и доказима: Посматрајте и размишљајте о доказима на Земљи и на небесима који указују на Његову једноћу, савршености и моћ. Божји докази и посланици који долазе не користе онима који нису спремни да верују, јер су они устрајни у свом неверству.

Versetto: 102

فَهَلۡ يَنتَظِرُونَ إِلَّا مِثۡلَ أَيَّامِ ٱلَّذِينَ خَلَوۡاْ مِن قَبۡلِهِمۡۚ قُلۡ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ

Зар ови који поричу чекају да их снађе казна слична оној која је снашла оне који су пре њих порицали истину?! Реци им Посланиче: Чекајте Божју казну, а и ја ћу чекати обећање свог Господара.

Versetto: 103

ثُمَّ نُنَجِّي رُسُلَنَا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۚ كَذَٰلِكَ حَقًّا عَلَيۡنَا نُنجِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Затим би невернике кажњавали, а посланике Наше и оне који су с њима веровали, спашавали. Њих не би задесило оно што би задесило народе њихове. Као што смо спасавали и помагали пријашње посланике и вернике, тако ћемо спасити посланика Мухаммеда и вернике који су са њим, јер то је наше обећање и обавеза.

Versetto: 104

قُلۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِن كُنتُمۡ فِي شَكّٖ مِّن دِينِي فَلَآ أَعۡبُدُ ٱلَّذِينَ تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلَٰكِنۡ أَعۡبُدُ ٱللَّهَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُمۡۖ وَأُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Реци Посланиче: "О људи, ако сумњате у Ислам у који вас позивам, а то је вера у једног јединог Бога - знајте да сам ја убеђен у неисправност ваше вере и нећу да је следим, нити ћу да обожавам оне које ви мимо Аллаха обожавате. Ја обожавам и богослужење чиним само Богу који ће да вас усмрти и Који ми је наредио да будем искрени верник.

Versetto: 105

وَأَنۡ أَقِمۡ وَجۡهَكَ لِلدِّينِ حَنِيفٗا وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Бог ми је наредио да устрајан будем у Исламу - правој и чистој монотеистичкој вери, и да се удаљим од свих других вера, а забранио ми је да будем од оних који лажна божанства поред Бога обожавају.

Versetto: 106

وَلَا تَدۡعُ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُكَ وَلَا يَضُرُّكَۖ فَإِن فَعَلۡتَ فَإِنَّكَ إِذٗا مِّنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

О Посланиче, не моли се поред Бога киповима, идолима, свецима, иконама и осталим лажним божанствима који су у немогућности да ти користе и нешто допринесу, нити да ти штету учине. Уколико би обожавао друга божанства, знај да би био од оних који неправду чине и Божје границе прелазе.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• الإيمان هو السبب في رفعة صاحبه إلى الدرجات العلى والتمتع في الحياة الدنيا.

Искрено веровање је узрок подизања положаја човека међу муслиманима и разлог уживања на овоме свету.

• ليس في مقدور أحد حمل أحد على الإيمان؛ لأن هذا عائد لمشيئة الله وحده.

Нико никога не може да учини да верује, то је само у Божјој моћи.

• لا تنفع الآيات والنذر من أصر على الكفر وداوم عليه.

Божје речи, докази, опомене и знамења не користе онима који устрајавају у неверству.

• وجوب الاستقامة على الدين الحق، والبعد كل البعد عن الشرك والأديان الباطلة.

Указивање на обавезност устрајности на исправној вери и удаљавање од многобоштва и свих других неисправних религија.