対訳 節 37 章 悔悟章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 37

إِنَّمَا ٱلنَّسِيٓءُ زِيَادَةٞ فِي ٱلۡكُفۡرِۖ يُضَلُّ بِهِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ يُحِلُّونَهُۥ عَامٗا وَيُحَرِّمُونَهُۥ عَامٗا لِّيُوَاطِـُٔواْ عِدَّةَ مَا حَرَّمَ ٱللَّهُ فَيُحِلُّواْ مَا حَرَّمَ ٱللَّهُۚ زُيِّنَ لَهُمۡ سُوٓءُ أَعۡمَٰلِهِمۡۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Померање једног светог месеца у време неког другог месеца само повећава неверовање код многобожаца, јер су се усудили на мењање Божјег закона. Наиме, вишебошци су у једној години допуштали а у другој забрањивали споменуто померање, да обични месец има статус светог, па би у том случају ратовали без сустезања, а ратовање није допуштено у светим месецима. Ђаво им је улепшао ово гнусно дело, па нису видели икакве запреке у томе да померају свете месеце. Штавише, сматрали су то похвалним. А нека знате да Племенити Бог неће упутити безвернике на добро и корисно дело.

本諸節の功徳:

• العادات المخالفة للشرع بالاستمرار عليها دونما إنكار لها يزول قبحها عن النفوس، وربما ظُن أنها عادات حسنة.

Услед устрајавања на ружним делима, а да нико на то не упозорава има за последицу да људи изгубе осећај да су иста та дела ружна, па их људи напослетку прихвате као лепа дела.

• عدم النفير في حال الاستنفار من كبائر الذنوب الموجبة لأشد العقاب، لما فيها من المضار الشديدة.

Изостајање из борбе приликом мобилизације један је од великих греха, за који следи тешка казна, тим тежа јер имају штетне последице.

• فضيلة السكينة، وأنها من تمام نعمة الله على العبد في أوقات الشدائد والمخاوف التي تطيش فيها الأفئدة، وأنها تكون على حسب معرفة العبد بربه، وثقته بوعده الصادق، وبحسب إيمانه وشجاعته.

Смирај је велика благодат од Бога, поготово током тешких искушења и великог страха. Бог човеку да смирај сразмерно спознаји Бога, веровању у Његово истинито обећање, веровању и храбрости.

• أن الحزن قد يعرض لخواص عباد الله الصدِّيقين وخاصة عند الخوف على فوات مصلحة عامة.

Забринутост може погодити и оне најоданије Божје вернике, поготово онда кад страхују за опште добро муслимана.