പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം കഹ്ഫ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 294 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 5

مَّا لَهُم بِهِۦ مِنۡ عِلۡمٖ وَلَا لِأٓبَآئِهِمۡۚ كَبُرَتۡ كَلِمَةٗ تَخۡرُجُ مِنۡ أَفۡوَٰهِهِمۡۚ إِن يَقُولُونَ إِلَّا كَذِبٗا

Мекански неверници, њихови преци и сви остали који то тврде нису ни свесни шта приписују Богу кад кажу да Он има дете. Њихова је лаж велика, бедна и одвратна. Оно што говоре нема никакво упориште.

ആയത്ത്: 6

فَلَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ إِن لَّمۡ يُؤۡمِنُواْ بِهَٰذَا ٱلۡحَدِيثِ أَسَفًا

Зар ћеш ти, Божји Посланиче, патити и туговати због тога што они окрећу главе од тебе и поричу овај Кур’ан? Твоја је обавеза само да доставиш оно што ти Бог објављује.

ആയത്ത്: 7

إِنَّا جَعَلۡنَا مَا عَلَى ٱلۡأَرۡضِ زِينَةٗ لَّهَا لِنَبۡلُوَهُمۡ أَيُّهُمۡ أَحۡسَنُ عَمَلٗا

Бог је на Земљи створио разна прелепа створења, планине и котлине, дрвеће и реке, у чему је огромна корист за људски род, како би људе искушао хоће ли Му бити захвални и искрени верници доброчинитељи, или незахвални и неверници који зла дела чине. Како би Бог свима дао оно што заслужују од награде или казне.

ആയത്ത്: 8

وَإِنَّا لَجَٰعِلُونَ مَا عَلَيۡهَا صَعِيدٗا جُرُزًا

Бог ће након Смака света учинити да Земља буде пуста, без усева, плодова, украса, лепоте и обележја. Нека зато из тога извуку поуку.

ആയത്ത്: 9

أَمۡ حَسِبۡتَ أَنَّ أَصۡحَٰبَ ٱلۡكَهۡفِ وَٱلرَّقِيمِ كَانُواْ مِنۡ ءَايَٰتِنَا عَجَبًا

Немој мислити, веровесниче, да је казивање о становницима Пећине и о плочи на којој су била исписана имена оних младића чудо и необичност од Бога; Његова је моћ већа од тога, Њему ништа није тешко. Величанственије је то што је Господар створио небеса и Земљу.

ആയത്ത്: 10

إِذۡ أَوَى ٱلۡفِتۡيَةُ إِلَى ٱلۡكَهۡفِ فَقَالُواْ رَبَّنَآ ءَاتِنَا مِن لَّدُنكَ رَحۡمَةٗ وَهَيِّئۡ لَنَا مِنۡ أَمۡرِنَا رَشَدٗا

Веровесниче, спомени када су неколико младића верника ушли у пећину бежећи од сународника многобожаца који су их хтели одвратити од веровања у Бога и навести на обожавање идола и ђавола. Тад су замолили Узвишеног Бога: “Господару наш, подари нам Своју милост тако што ћеш нас учврстити у веровању и спасити нас од сваког зла, људског и џиннског! Упути нас на Прави пут и на оно што је разумно у свим стварима, како бисмо Ти били покорни и чинили оно што си наредио, а немој нас одвести у заблуду и на странпутицу!”

ആയത്ത്: 11

فَضَرَبۡنَا عَلَىٰٓ ءَاذَانِهِمۡ فِي ٱلۡكَهۡفِ سِنِينَ عَدَدٗا

Потом их је Бог успавао, па су тврдо у пећини спавали дуго година.

ആയത്ത്: 12

ثُمَّ بَعَثۡنَٰهُمۡ لِنَعۡلَمَ أَيُّ ٱلۡحِزۡبَيۡنِ أَحۡصَىٰ لِمَا لَبِثُوٓاْ أَمَدٗا

Након тога их је Бог пробудио како би указао која од две скупине боље рачуна, то јест, знају ли колико су времена провели спавајући – јесу ли остали у пећини дан, или део дана, или пак дуго времена?

ആയത്ത്: 13

نَّحۡنُ نَقُصُّ عَلَيۡكَ نَبَأَهُم بِٱلۡحَقِّۚ إِنَّهُمۡ فِتۡيَةٌ ءَامَنُواْ بِرَبِّهِمۡ وَزِدۡنَٰهُمۡ هُدٗى

Посланиче, Бог ће ти испричати истинито казивање о њима. То су били младићи који су само Бога обожавали и послушни Му били, па им је Он увећао упуту, уверење и постојаност на истини.

ആയത്ത്: 14

وَرَبَطۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ إِذۡ قَامُواْ فَقَالُواْ رَبُّنَا رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ لَن نَّدۡعُوَاْ مِن دُونِهِۦٓ إِلَٰهٗاۖ لَّقَدۡ قُلۡنَآ إِذٗا شَطَطًا

Бог је њихова срца учврстио веровањем и оснажио их одлучношћу кад су дошли пред неправедног и охолог владара који им је замерао због тога што једино обожавају Милостивог Бога, а не идоле, кипове, свеце и иконе. Младићи рекоше владару: “Наш Господар је један Бог и само Њега обожавамо, Он је створио небеса и Земљу! Никад нећемо обожавати лажна божанства! Када би казали другачије били бисмо лажљивци и далеко од истине.”

ആയത്ത്: 15

هَٰٓؤُلَآءِ قَوۡمُنَا ٱتَّخَذُواْ مِن دُونِهِۦٓ ءَالِهَةٗۖ لَّوۡلَا يَأۡتُونَ عَلَيۡهِم بِسُلۡطَٰنِۭ بَيِّنٖۖ فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا

Један од тих момака рече другима: “Овај наш народ обожава друга божанства мимо Бога, немајући никакав доказ за оно што чини! Наши сународници само лажу и измишљају, а нема веће неправде од тога да се износи лаж на Бога тако што ће Му се придруживати лажна божанства у обожавању.”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• الداعي إلى الله عليه التبليغ والسعي بغاية ما يمكنه، مع التوكل على الله في ذلك، فإن اهتدوا فبها ونعمت، وإلا فلا يحزن ولا يأسف.

Онај ко позива у Ислам дужан је позивати у веру, онолико колико је у стању, а уз то ће да се поузда у Узвишеног Бога. Уколико му се људи одазову, добро и радост, а ако ли одбију његов позив, неће туговати нити ће очајавати због њиховог избора.

• في العلم بمقدار لبث أصحاب الكهف، ضبط للحساب، ومعرفة لكمال قدرة الله تعالى وحكمته ورحمته.

Спознаја времена које су становници Пећине провели у пећини показује нам начин прецизног рачунања времена и указује нам на савршену Божју моћ, мудрост и милост.

• في الآيات دليل صريح على الفرار بالدين وهجرة الأهل والبنين والقرابات والأصدقاء والأوطان والأموال؛ خوف الفتنة.

Човек ће се иселити из свог места онда кад се боји да ће бити одвраћен од вере, остављајући све што га од вере одвраћа.

• ضرورة الاهتمام بتربية الشباب؛ لأنهم أزكى قلوبًا، وأنقى أفئدة، وأكثر حماسة، وعليهم تقوم نهضة الأمم.

Неопходно је одгајати омладину, тим више јер су њихова срца чишћа и јер омладина има више снаге и воље за слеђење Божје вере. Омладина је окосница друштва.