പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം കഹ്ഫ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 297 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 28

وَٱصۡبِرۡ نَفۡسَكَ مَعَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ رَبَّهُم بِٱلۡغَدَوٰةِ وَٱلۡعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجۡهَهُۥۖ وَلَا تَعۡدُ عَيۡنَاكَ عَنۡهُمۡ تُرِيدُ زِينَةَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَلَا تُطِعۡ مَنۡ أَغۡفَلۡنَا قَلۡبَهُۥ عَن ذِكۡرِنَا وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ وَكَانَ أَمۡرُهُۥ فُرُطٗا

Увек буди стрпљив и устрајан, Веровесниче, са сиромашним верницима који Бога искрено обожавају, који Га спомињу и моле јутром и вечери; они се надају награди код Господара и страхују од Његове казне. Стално се дружи с њима и саветуј их, јер дружење с њима доноси свако добро и благослов. Немој им ускраћивати своју пажњу и сусретљивост због Божјих непријатеља неверника и пролазних овосветских добара. Такође, никад се немој потчинити онима чија су срца немарна према спомињању и слављењу Бога, онима која следе своје страсти и који су непокорни и незахвални Богу, чија су дела безвредна и ништавна.

ആയത്ത്: 29

وَقُلِ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَن شَآءَ فَلۡيُؤۡمِن وَمَن شَآءَ فَلۡيَكۡفُرۡۚ إِنَّآ أَعۡتَدۡنَا لِلظَّٰلِمِينَ نَارًا أَحَاطَ بِهِمۡ سُرَادِقُهَاۚ وَإِن يَسۡتَغِيثُواْ يُغَاثُواْ بِمَآءٖ كَٱلۡمُهۡلِ يَشۡوِي ٱلۡوُجُوهَۚ بِئۡسَ ٱلشَّرَابُ وَسَآءَتۡ مُرۡتَفَقًا

Реци неверницима, Божји Посланиче: “Објава која ми долази сушта је истина, а није заблуда. Стога, ко хоће да верује и следи ме, нека то чини, па ће бити обилно награђен. С друге стране, ко жели порицати и окретати главу, нека то и чини, само ће себи наштетити.” Бог је припремио неверницима разбукталу ватру која ће их обавијати са свих страна. Кад неверници у Паклу затраже воду да се, због силне жеђи, напију, даће им се вода у виду растопљеног олова који ће спалити њихова лица. О, како је то грозно пиће за невернике! О како је Пакао лоше станиште за злочинце и многобошце!

ആയത്ത്: 30

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجۡرَ مَنۡ أَحۡسَنَ عَمَلًا

Искрене вернике чека неизмерна награда код Милостивог Бога, и она неће изостати, биће потпуна, сходно добрим делима која су као верници чинили на пролазном свету.

ആയത്ത്: 31

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ جَنَّٰتُ عَدۡنٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهِمُ ٱلۡأَنۡهَٰرُ يُحَلَّوۡنَ فِيهَا مِنۡ أَسَاوِرَ مِن ذَهَبٖ وَيَلۡبَسُونَ ثِيَابًا خُضۡرٗا مِّن سُندُسٖ وَإِسۡتَبۡرَقٖ مُّتَّكِـِٔينَ فِيهَا عَلَى ٱلۡأَرَآئِكِۚ نِعۡمَ ٱلثَّوَابُ وَحَسُنَتۡ مُرۡتَفَقٗا

Верници ће бити уведени у рајске баште у којима ће вечно уживати, у којима испод дрвећа и двораца тихо жуборе реке. Улепшаваће се златним наруквицама и облачиће заносно лепу одећу од дибе и кадифе, наслоњени на блиставе диване. Лепе ли награде и величанственог ли станишта за добре вернике!

ആയത്ത്: 32

۞ وَٱضۡرِبۡ لَهُم مَّثَلٗا رَّجُلَيۡنِ جَعَلۡنَا لِأَحَدِهِمَا جَنَّتَيۡنِ مِنۡ أَعۡنَٰبٖ وَحَفَفۡنَٰهُمَا بِنَخۡلٖ وَجَعَلۡنَا بَيۡنَهُمَا زَرۡعٗا

Божји Посланиче, наведи неверницима пример двојице људи, верника и неверника, који су некад давно живели; Узвишени је Бог невернику дао два врта грожђем засађена и многобројним палмама ограђена, у чијем је средишту успевало разноврсно биље.

ആയത്ത്: 33

كِلۡتَا ٱلۡجَنَّتَيۡنِ ءَاتَتۡ أُكُلَهَا وَلَمۡ تَظۡلِم مِّنۡهُ شَيۡـٔٗاۚ وَفَجَّرۡنَا خِلَٰلَهُمَا نَهَرٗا

Оба су врта процвала и излистала и ничег није недостајало, а Бог је дао да између њих тече река чија је вода била слатка, за пиће и за напајање истих тих вртова.

ആയത്ത്: 34

وَكَانَ لَهُۥ ثَمَرٞ فَقَالَ لِصَٰحِبِهِۦ وَهُوَ يُحَاوِرُهُۥٓ أَنَا۠ أَكۡثَرُ مِنكَ مَالٗا وَأَعَزُّ نَفَرٗا

Онај неверник, осим вртова, имао је и многа друга добра, па свом другу вернику једном приликом охоло рече: “Ја имам више иметка од тебе, а моја породица, помагачи, поданици јачи су и угледнији од твојих!”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• فضيلة صحبة الأخيار، ومجاهدة النفس على صحبتهم ومخالطتهم وإن كانوا فقراء؛ فإن في صحبتهم من الفوائد ما لا يُحْصَى.

Велику вредност има дружење с добрим људима. Човек треба да се труди да се дружи с таквима, иако су сиромашни. Дружење с њима има небројене позитивне последице.

• كثرة الذكر مع حضور القلب سبب للبركة في الأعمار والأوقات.

Често спомињање и слављење Узвишеног Бога има за последицу благослов у животу и времену.

• قاعدتا الثواب وأساس النجاة: الإيمان مع العمل الصالح؛ لأن الله رتب عليهما الثواب في الدنيا والآخرة.

Да би човек био спашен и награђен на Будућем свету, мора веровати и чинити добра дела. Бог је то двоје условио кад се ради о овоземаљској и оносветској награди.