പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം കഹ്ഫ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 301 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 62

فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَىٰهُ ءَاتِنَا غَدَآءَنَا لَقَدۡ لَقِينَا مِن سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبٗا

Пошто су наставили да пешаче напустивши место у којем су заборавили рибу, Мојсије огладни и затражи оброк од Јошуе, након исцрпног пута.

ആയത്ത്: 63

قَالَ أَرَءَيۡتَ إِذۡ أَوَيۡنَآ إِلَى ٱلصَّخۡرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ ٱلۡحُوتَ وَمَآ أَنسَىٰنِيهُ إِلَّا ٱلشَّيۡطَٰنُ أَنۡ أَذۡكُرَهُۥۚ وَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ عَجَبٗا

Јошуа одговори Мојсију: “Ђаво је учинио да заборавим да те обавестим да нам је риба оживела и побегла у морска пространства, док смо седили код оне стене. То је, заиста, веома зачудно!”

ആയത്ത്: 64

قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبۡغِۚ فَٱرۡتَدَّا عَلَىٰٓ ءَاثَارِهِمَا قَصَصٗا

Мојсије му тад рече: “Ово је оно што сам тражио! Нестанак рибе знак је да смо у близини мудрог човека.” Потом су се, идући истим путем, вратили код те стене, код које је риба клизнула у воду.

ആയത്ത്: 65

فَوَجَدَا عَبۡدٗا مِّنۡ عِبَادِنَآ ءَاتَيۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَا وَعَلَّمۡنَٰهُ مِن لَّدُنَّا عِلۡمٗا

Мојсије и Јошуа нађоше мудрог човека по имену Хидр којем је Бог указао Своју милост и дао му корисно знање. Наиме, уз милост иду благост, нежност, доброћудност и стрпљивост, а знање прати моћ, оштроумност и мудрост.

ആയത്ത്: 66

قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰ هَلۡ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰٓ أَن تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمۡتَ رُشۡدٗا

Мојсије га поздрави и одмах упита: “Дозволи ми да ти правим друштво како бих се окористио твојим знањем и равнао се према оном што од тебе научим?”

ആയത്ത്: 67

قَالَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

Хидр му је међутим одговорио: “Ти се нећеш моћи стрпити у мом друштву, с обзиром на то да ћеш видети неке ствари које нећеш моћи да разумеш и да схватиш, а нећеш моћи ни да прећутиш моје поступке.”

ആയത്ത്: 68

وَكَيۡفَ تَصۡبِرُ عَلَىٰ مَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ خُبۡرٗا

“А и како би се стрпео у ситуацијама које нису онакве како изгледају, осим ако ниси упућен у суштину ствари?” Објасни Хидр.

ആയത്ത്: 69

قَالَ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ صَابِرٗا وَلَآ أَعۡصِي لَكَ أَمۡرٗا

Мојсије на то рече: “Бићу стрпљив, ако Бог да, и нећу се супротстављати твојим наредбама, видећеш.”

ആയത്ത്: 70

قَالَ فَإِنِ ٱتَّبَعۡتَنِي فَلَا تَسۡـَٔلۡنِي عَن شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ أُحۡدِثَ لَكَ مِنۡهُ ذِكۡرٗا

Хидр прихвати да га посланик Мојсије прати на путу, али му је напоменуо да га не пита о оном што му није јасно све док му он сам не објасни.

ആയത്ത്: 71

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا رَكِبَا فِي ٱلسَّفِينَةِ خَرَقَهَاۖ قَالَ أَخَرَقۡتَهَا لِتُغۡرِقَ أَهۡلَهَا لَقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـًٔا إِمۡرٗا

Они, тако, кренуше обалом и наиђоше на лађу на коју се укрцаше ништа не плативши: власници лађе указали су њима двојици почаст. Хидр затим одвали једну подну даску те настаде рупа због које лађа умало не потону јер је вода покуљала унутра. Мојсије, мир над њим, одмах осуди тај његов поступак и рече: “Ови људи нису нам наплатили пловидбу, а ти си им заузврат пробушио лађу да би је потопио! То што си учинио неопростиво је, то је ружно с твоје стране!”

ആയത്ത്: 72

قَالَ أَلَمۡ أَقُلۡ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

Хидр га опомену: “Нисам ли ти на почетку рекао да се нећеш моћи суздржати у мом друштву?!”

ആയത്ത്: 73

قَالَ لَا تُؤَاخِذۡنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرۡهِقۡنِي مِنۡ أَمۡرِي عُسۡرٗا

Мојсије се извинио: “Опрости ми, заборавио сам за онај наш договор! Буди благ и стрпљив са мном, а не отежавај ми!”

ആയത്ത്: 74

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا لَقِيَا غُلَٰمٗا فَقَتَلَهُۥ قَالَ أَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا زَكِيَّةَۢ بِغَيۡرِ نَفۡسٖ لَّقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـٔٗا نُّكۡرٗا

Њих се двојица искрцаше из лађе и запутише обалом. Идући обалом, наишли су на децу која су се играла, те Хидр уби једног дечака. Мојсије се томе успротиви. Упита: “Што уби дете безгрешно! Ти си учинио нешто вема ружно!”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• استحباب كون خادم الإنسان ذكيًّا فطنًا كَيِّسًا ليتم له أمره الذي يريده.

Пожељно је да помоћник буде интелигентна и проницљива особа како би оном коме помаже помагала на најбољи начин.

• أن المعونة تنزل على العبد على حسب قيامه بالمأمور به، وأن الموافق لأمر الله يُعان ما لا يُعان غيره.

Бог даје помоћ и подршку сразмерно томе колико Му је човек одан. Свезнајући Бог даје оданом и искреном највећу помоћ и подршку.

• التأدب مع المعلم، وخطاب المتعلم إياه ألطف خطاب.

Човек се треба држати правила лепог понашања кад је реч о односу према учитељу и треба му се обраћати на најучтивији начин.

• النسيان لا يقتضي المؤاخذة، ولا يدخل تحت التكليف، ولا يتعلق به حكم.

Због заборава се особа не кажњава. Онај ко заборави извршити одређену обавезу не сматра се, због тог заборава, грешним.

• تعلم العالم الفاضل للعلم الذي لم يَتَمَهَّر فيه ممن مهر فيه، وإن كان دونه في العلم بدرجات كثيرة.

Пожељно је да учењак који није савладао одређену дисциплину треба исту ту дисциплину савладати пред стручњаком, па макар тај стручњак био далеко мање учен од њега.

• إضافة العلم وغيره من الفضائل لله تعالى، والإقرار بذلك، وشكر الله عليها.

Потребно је Богу, Узвишеном, приписати свеопште знање и друге вредности, и за све то треба бити захвалан.