ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߖߊ߲߬ߖߏ߲ ߝߐߘߊ - ߛߙߌߓߌߦߊߞߊ߲ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߘߟߊߡߌߘߊ

Вест

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 1

عَمَّ يَتَسَآءَلُونَ

О чему они једни друге питају?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

عَنِ ٱلنَّبَإِ ٱلۡعَظِيمِ

О великој вести - Судњем дану

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 3

ٱلَّذِي هُمۡ فِيهِ مُخۡتَلِفُونَ

о којој се они разилазе.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

كَلَّا سَيَعۡلَمُونَ

А није тако, сазнаће они сигурно!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 5

ثُمَّ كَلَّا سَيَعۡلَمُونَ

И поново - није тако, сазнаће они сигурно!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 6

أَلَمۡ نَجۡعَلِ ٱلۡأَرۡضَ مِهَٰدٗا

Зар Земљу колевком нисмо учинили,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 7

وَٱلۡجِبَالَ أَوۡتَادٗا

и планине као клинове

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 8

وَخَلَقۡنَٰكُمۡ أَزۡوَٰجٗا

и вас створили као парове,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 9

وَجَعَلۡنَا نَوۡمَكُمۡ سُبَاتٗا

и ваш сан учинили смирајем,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

وَجَعَلۡنَا ٱلَّيۡلَ لِبَاسٗا

и ноћ учинили прекривачем,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 11

وَجَعَلۡنَا ٱلنَّهَارَ مَعَاشٗا

и дан одредили за привређивање,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 12

وَبَنَيۡنَا فَوۡقَكُمۡ سَبۡعٗا شِدَادٗا

и изнад вас седам чврстих небеса саздали,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 13

وَجَعَلۡنَا سِرَاجٗا وَهَّاجٗا

и поставили пламтећу светиљку?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 14

وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلۡمُعۡصِرَٰتِ مَآءٗ ثَجَّاجٗا

Ми из кишних облака спуштамо воду обилну

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 15

لِّنُخۡرِجَ بِهِۦ حَبّٗا وَنَبَاتٗا

да њоме изведемо жито и биље,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 16

وَجَنَّٰتٍ أَلۡفَافًا

и густе баште.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 17

إِنَّ يَوۡمَ ٱلۡفَصۡلِ كَانَ مِيقَٰتٗا

Судњи дан је, заиста, већ одређен,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 18

يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِ فَتَأۡتُونَ أَفۡوَاجٗا

Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 19

وَفُتِحَتِ ٱلسَّمَآءُ فَكَانَتۡ أَبۡوَٰبٗا

и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 20

وَسُيِّرَتِ ٱلۡجِبَالُ فَكَانَتۡ سَرَابًا

и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 21

إِنَّ جَهَنَّمَ كَانَتۡ مِرۡصَادٗا

Пакао ће, заиста, да буде заседа,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 22

لِّلطَّٰغِينَ مَـَٔابٗا

неправедницима место повратка,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 23

لَّٰبِثِينَ فِيهَآ أَحۡقَابٗا

у коме ће да остану заувек,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 24

لَّا يَذُوقُونَ فِيهَا بَرۡدٗا وَلَا شَرَابًا

у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 25

إِلَّا حَمِيمٗا وَغَسَّاقٗا

осим вреле воде и смрдљиве капљевине,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 26

جَزَآءٗ وِفَاقًا

казне прикладне.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 27

إِنَّهُمۡ كَانُواْ لَا يَرۡجُونَ حِسَابٗا

Заиста се они нису надали полагању рачуна

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 28

وَكَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا كِذَّابٗا

и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 29

وَكُلَّ شَيۡءٍ أَحۡصَيۡنَٰهُ كِتَٰبٗا

а Ми смо све побројали и записали.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 30

فَذُوقُواْ فَلَن نَّزِيدَكُمۡ إِلَّا عَذَابًا

„Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 31

إِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ مَفَازًا

Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања:

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 32

حَدَآئِقَ وَأَعۡنَٰبٗا

баште и виногради,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

وَكَوَاعِبَ أَتۡرَابٗا

и девојке младе, истих година,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 34

وَكَأۡسٗا دِهَاقٗا

и пехари пуни.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 35

لَّا يَسۡمَعُونَ فِيهَا لَغۡوٗا وَلَا كِذَّٰبٗا

Тамо неће да слушају празне беседе и лажи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 36

جَزَآءٗ مِّن رَّبِّكَ عَطَآءً حِسَابٗا

то им је награда од твога Господара, довољан дар.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 37

رَّبِّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلرَّحۡمَٰنِۖ لَا يَمۡلِكُونَ مِنۡهُ خِطَابٗا

Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

يَوۡمَ يَقُومُ ٱلرُّوحُ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ صَفّٗاۖ لَّا يَتَكَلَّمُونَ إِلَّا مَنۡ أَذِنَ لَهُ ٱلرَّحۡمَٰنُ وَقَالَ صَوَابٗا

На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

ذَٰلِكَ ٱلۡيَوۡمُ ٱلۡحَقُّۖ فَمَن شَآءَ ٱتَّخَذَ إِلَىٰ رَبِّهِۦ مَـَٔابًا

То је дан истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

إِنَّآ أَنذَرۡنَٰكُمۡ عَذَابٗا قَرِيبٗا يَوۡمَ يَنظُرُ ٱلۡمَرۡءُ مَا قَدَّمَتۡ يَدَاهُ وَيَقُولُ ٱلۡكَافِرُ يَٰلَيۡتَنِي كُنتُ تُرَٰبَۢا

Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам у прашину претворен!“