අර්ථ කථනය පරිච්ඡේදය සූරා අන් නබඋ - සර්බියානු පරිවර්තනය - රුව්වාද් පරිවර්තන මධ්‍යස්ථානය (වැඩකටයුතු සිදු වෙමින් පවතී) - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

Вест

වාක්‍යය: 1

عَمَّ يَتَسَآءَلُونَ

О чему они једни друге питају?!

වාක්‍යය: 2

عَنِ ٱلنَّبَإِ ٱلۡعَظِيمِ

О великој вести - Судњем дану

වාක්‍යය: 3

ٱلَّذِي هُمۡ فِيهِ مُخۡتَلِفُونَ

о којој се они разилазе.

වාක්‍යය: 4

كَلَّا سَيَعۡلَمُونَ

А није тако, сазнаће они сигурно!

වාක්‍යය: 5

ثُمَّ كَلَّا سَيَعۡلَمُونَ

И поново - није тако, сазнаће они сигурно!

වාක්‍යය: 6

أَلَمۡ نَجۡعَلِ ٱلۡأَرۡضَ مِهَٰدٗا

Зар Земљу колевком нисмо учинили,

වාක්‍යය: 7

وَٱلۡجِبَالَ أَوۡتَادٗا

и планине као клинове

වාක්‍යය: 8

وَخَلَقۡنَٰكُمۡ أَزۡوَٰجٗا

и вас створили као парове,

වාක්‍යය: 9

وَجَعَلۡنَا نَوۡمَكُمۡ سُبَاتٗا

и ваш сан учинили смирајем,

වාක්‍යය: 10

وَجَعَلۡنَا ٱلَّيۡلَ لِبَاسٗا

и ноћ учинили прекривачем,

වාක්‍යය: 11

وَجَعَلۡنَا ٱلنَّهَارَ مَعَاشٗا

и дан одредили за привређивање,

වාක්‍යය: 12

وَبَنَيۡنَا فَوۡقَكُمۡ سَبۡعٗا شِدَادٗا

и изнад вас седам чврстих небеса саздали,

වාක්‍යය: 13

وَجَعَلۡنَا سِرَاجٗا وَهَّاجٗا

и поставили пламтећу светиљку?!

වාක්‍යය: 14

وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلۡمُعۡصِرَٰتِ مَآءٗ ثَجَّاجٗا

Ми из кишних облака спуштамо воду обилну

වාක්‍යය: 15

لِّنُخۡرِجَ بِهِۦ حَبّٗا وَنَبَاتٗا

да њоме изведемо жито и биље,

වාක්‍යය: 16

وَجَنَّٰتٍ أَلۡفَافًا

и густе баште.

වාක්‍යය: 17

إِنَّ يَوۡمَ ٱلۡفَصۡلِ كَانَ مِيقَٰتٗا

Судњи дан је, заиста, већ одређен,

වාක්‍යය: 18

يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِ فَتَأۡتُونَ أَفۡوَاجٗا

Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,

වාක්‍යය: 19

وَفُتِحَتِ ٱلسَّمَآءُ فَكَانَتۡ أَبۡوَٰبٗا

и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,

වාක්‍යය: 20

وَسُيِّرَتِ ٱلۡجِبَالُ فَكَانَتۡ سَرَابًا

и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.

වාක්‍යය: 21

إِنَّ جَهَنَّمَ كَانَتۡ مِرۡصَادٗا

Пакао ће, заиста, да буде заседа,

වාක්‍යය: 22

لِّلطَّٰغِينَ مَـَٔابٗا

неправедницима место повратка,

වාක්‍යය: 23

لَّٰبِثِينَ فِيهَآ أَحۡقَابٗا

у коме ће да остану заувек,

වාක්‍යය: 24

لَّا يَذُوقُونَ فِيهَا بَرۡدٗا وَلَا شَرَابًا

у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе,

වාක්‍යය: 25

إِلَّا حَمِيمٗا وَغَسَّاقٗا

осим вреле воде и смрдљиве капљевине,

වාක්‍යය: 26

جَزَآءٗ وِفَاقًا

казне прикладне.

වාක්‍යය: 27

إِنَّهُمۡ كَانُواْ لَا يَرۡجُونَ حِسَابٗا

Заиста се они нису надали полагању рачуна

වාක්‍යය: 28

وَكَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا كِذَّابٗا

и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе,

වාක්‍යය: 29

وَكُلَّ شَيۡءٍ أَحۡصَيۡنَٰهُ كِتَٰبٗا

а Ми смо све побројали и записали.

වාක්‍යය: 30

فَذُوقُواْ فَلَن نَّزِيدَكُمۡ إِلَّا عَذَابًا

„Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“

වාක්‍යය: 31

إِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ مَفَازًا

Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања:

වාක්‍යය: 32

حَدَآئِقَ وَأَعۡنَٰبٗا

баште и виногради,

වාක්‍යය: 33

وَكَوَاعِبَ أَتۡرَابٗا

и девојке младе, истих година,

වාක්‍යය: 34

وَكَأۡسٗا دِهَاقٗا

и пехари пуни.

වාක්‍යය: 35

لَّا يَسۡمَعُونَ فِيهَا لَغۡوٗا وَلَا كِذَّٰبٗا

Тамо неће да слушају празне беседе и лажи,

වාක්‍යය: 36

جَزَآءٗ مِّن رَّبِّكَ عَطَآءً حِسَابٗا

то им је награда од твога Господара, довољан дар.

වාක්‍යය: 37

رَّبِّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلرَّحۡمَٰنِۖ لَا يَمۡلِكُونَ مِنۡهُ خِطَابٗا

Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити.

වාක්‍යය: 38

يَوۡمَ يَقُومُ ٱلرُّوحُ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ صَفّٗاۖ لَّا يَتَكَلَّمُونَ إِلَّا مَنۡ أَذِنَ لَهُ ٱلرَّحۡمَٰنُ وَقَالَ صَوَابٗا

На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи.

වාක්‍යය: 39

ذَٰلِكَ ٱلۡيَوۡمُ ٱلۡحَقُّۖ فَمَن شَآءَ ٱتَّخَذَ إِلَىٰ رَبِّهِۦ مَـَٔابًا

То је дан истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару.

වාක්‍යය: 40

إِنَّآ أَنذَرۡنَٰكُمۡ عَذَابٗا قَرِيبٗا يَوۡمَ يَنظُرُ ٱلۡمَرۡءُ مَا قَدَّمَتۡ يَدَاهُ وَيَقُولُ ٱلۡكَافِرُ يَٰلَيۡتَنِي كُنتُ تُرَٰبَۢا

Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам у прашину претворен!“