د معناګانو ژباړه سورت فجر - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د مخ نمبر 593 - د قرآن کریم دائرة المعارف

Зора

د سورت د مقصدونو څخه:

بيان عاقبة الطغاة، والحكمة من الابتلاء، والتذكير بالآخرة.

Појашњење завршнице сваког тиранина, и мудрост у искушавању и подсећање на Будући живот.

---

آیت: 1

وَٱلۡفَجۡرِ

Бог Узвишени куне се зором.

آیت: 2

وَلَيَالٍ عَشۡرٖ

И куне се са првих десет ноћи месеца зул-хиџета.

آیت: 3

وَٱلشَّفۡعِ وَٱلۡوَتۡرِ

И кунем се парним и непарним од сваке ствари.

آیت: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَسۡرِ

И куне се ноћи када дође, траје и нестане. А разлог заклетве овим заклетвама јесте да се потврди чињеница полагања рачуна за дела.

آیت: 5

هَلۡ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٞ لِّذِي حِجۡرٍ

Зар ова заклетва која је споменута није заклетва која ће разумом обдареног уверити?

آیت: 6

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

Зар не знаш, о Посланиче, шта је Господар твој са Адом, Еберовим народом, урадио, када су они негирали Његовог Посланика?

آیت: 7

إِرَمَ ذَاتِ ٱلۡعِمَادِ

Ирем је племе Ада које се приписује своме деду Ирему, који су били високи и веома имућни.

آیت: 8

ٱلَّتِي لَمۡ يُخۡلَقۡ مِثۡلُهَا فِي ٱلۡبِلَٰدِ

којима Бог није створио сличне нигде на земљи.

آیت: 9

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُواْ ٱلصَّخۡرَ بِٱلۡوَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са Семудом, Салаховим народом, који су клесали камење у брдима и од њих себи правили куће у Хиџру.

آیت: 10

وَفِرۡعَوۡنَ ذِي ٱلۡأَوۡتَادِ

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са фараоном који је имао војску која је кажњавала људе?

آیت: 11

ٱلَّذِينَ طَغَوۡاْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ

Сви они су прелазили меру у охолости и нереду, свако у свом месту.

آیت: 12

فَأَكۡثَرُواْ فِيهَا ٱلۡفَسَادَ

И на земљи су неред чинили, ширећи неверовање и грехе.

آیت: 13

فَصَبَّ عَلَيۡهِمۡ رَبُّكَ سَوۡطَ عَذَابٍ

Па је Бог дао да их велика патња задеси и са земље их је уклонио.

آیت: 14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلۡمِرۡصَادِ

Заиста твој Господар, о Посланиче, прати људска дела, како би доброчинитеље Рајем наградио, а грешнике Ватром казнио.

آیت: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

Када Бог подари човеку благодати у виду иметка, деце и положаја, природа његова га подстиче да мисли како је то почаст од Бога њему, па говори: Мој Господар ме је почастио јер сам то заслужио.

آیت: 16

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيۡهِ رِزۡقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَهَٰنَنِ

Међутим, када га искуша и опскрбу му ускрати, он помисли да га је његов Господар понизио, па говори: Господар мој ме понизио.

آیت: 17

كَلَّاۖ بَل لَّا تُكۡرِمُونَ ٱلۡيَتِيمَ

А није тако као што човек мисли, јер благодати нису доказ Божјег задовољства њиме, нити су искушења доказ да га Бог понижава. Него, истина је да ви не водите бригу о сирочету, дајући му део онога чиме вас је Бог опскрбио.

آیت: 18

وَلَا تَحَٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Ви један другог не подстичете да се сиромах, који нема довољно хране, нахрани

آیت: 19

وَتَأۡكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكۡلٗا لَّمّٗا

И узимате права слабих, жена, сирочади и похлепно га користите, не гледајући да ли је то дозвољено.

آیت: 20

وَتُحِبُّونَ ٱلۡمَالَ حُبّٗا جَمّٗا

Веома много волите иметак, па шкртарите и не делите га, због похлепе, на Божјем путу.

آیت: 21

كَلَّآۖ إِذَا دُكَّتِ ٱلۡأَرۡضُ دَكّٗا دَكّٗا

Не треба тако да посупате, него се сетите дана када ће се земља жестоко покренути и уздрмати.

آیت: 22

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلۡمَلَكُ صَفّٗا صَفّٗا

И када дође твој Господар, о Посланиче, како би пресудио међу Својим створењима, и када дођу анђели поређани у редове.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• فضل عشر ذي الحجة على أيام السنة.

Вредност првих десет дана месеца зул-хиџета.

• ثبوت المجيء لله تعالى يوم القيامة وفق ما يليق به؛ من غير تشبيه ولا تمثيل ولا تعطيل.

Потврђеност доласка Узвишеног Бога на Судњем дану, онако како Њему доликује, без поређења и поистовећивања са створењима, и без негирања.

• المؤمن إذا ابتلي صبر وإن أعطي شكر.

Верник се у искушењу стрпи, а у благодати захвали.