අර්ථ කථනය වාක්‍යය 3 පරිච්ඡේදය අල් අහ්කාෆ් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 3

مَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَأَجَلٖ مُّسَمّٗىۚ وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ عَمَّآ أُنذِرُواْ مُعۡرِضُونَ

Узвишени је Бог небеса и Земљу и оно што је између њих створио ради величанственог циља и недокучиве мудрости, а не зарад игре и забаве. Један од циљева стварања небеса и Земље јесте то да људи спознају Господара, да Га обожавају притом Му никог равним не сматрајући, и да поступају у складу са својом улогом намесника на Земљи, и то до прецизно одређеног рока који је само Богу знан. Па ипак, они који поричу Божје речи и негирају да једино Он заслужује да се обожава, не желе поверовати и окрећу се од часног Кур’ана, не марећи за њега.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• الاستهزاء بآيات الله كفر.

Исмејавање са Божјим речима и доказима је неверство.

• خطر الاغترار بلذات الدنيا وشهواتها.

Веома је опасно да човека обману овоземаљске чари и ужици.

• ثبوت صفة الكبرياء لله تعالى.

Потврда величине као Божјег својства.

• إجابة الدعاء من أظهر أدلة وجود الله سبحانه وتعالى واستحقاقه العبادة.

Услишавање молитве један је од најочитијих доказа постојања Узвишеног Бога и тога да је Он достојан обожавања.