மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 117 அத்தியாயம் ஸூரா ஹூத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 117

وَمَا كَانَ رَبُّكَ لِيُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمٖ وَأَهۡلُهَا مُصۡلِحُونَ

O Poslaniče, tvog Gospodar nije kaznio nijedan narod koji živi u nekom naselju ukoliko su bili dobri ljudi koji ujedno popravljaju stanje na Zemlji, već je kaznio one koji su bili smutljivci zbog svog nevjerstva, nepravde i drugih grijeha.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.

Ovi ajeti ukazuju na obaveznost ustrajnosti na Allahovoj vjeri.

• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.

Ovi ajeti upozoravaju na priklanjanje nevjernicima nepravednicima činjenjem zabranjenog radi njih ili pružanjem ljubavi njima.

• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.

Ovi ajeti ukazuju na Allahov zakon da dobra djela brišu loša.

• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.

Ovi ajeti podstiču na formiranje skupine dobrih ljudi koji se bave podsticanjem na dobro i odvraćanjem od zla i nevaljalog, jer postojanje takve skupine iziskuje Allahovu zaštitu tog naroda od kazne.