மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 16 அத்தியாயம் ஸூரா அல்அன்கபூத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 16

وَإِبۡرَٰهِيمَ إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱتَّقُوهُۖ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

Poslaniče, spomeni i poslanika Ibrahima, alejhis-selam, kad je pozvao svoj narod da vjeruje u Allaha, jedinog Boga, da samo Njemu robuje, čini dobro i susteže se od zla. Kazao im je da je u tome dobro za njih, ako znaju.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الأصنام لا تملك رزقًا، فلا تستحق العبادة.

Lažna božanstva ne daju nafaku, pa ne zaslužuju da ih se obožava.

• طلب الرزق إنما يكون من الله الذي يملك الرزق.

Nafaka se traži od Gospodara, Opskrbitelja.

• بدء الخلق دليل على البعث.

Prvotno stvaranje dokazuje mogućnost proživljenja.

• دخول الجنة محرم على من مات على كفره.

Nemoguće je da uđe u Džennet onaj ko umre kao nevjernik.