மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 72 அத்தியாயம் ஸூரா அல்அஹ்ஸாப் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 72

إِنَّا عَرَضۡنَا ٱلۡأَمَانَةَ عَلَى ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَٱلۡجِبَالِ فَأَبَيۡنَ أَن يَحۡمِلۡنَهَا وَأَشۡفَقۡنَ مِنۡهَا وَحَمَلَهَا ٱلۡإِنسَٰنُۖ إِنَّهُۥ كَانَ ظَلُومٗا جَهُولٗا

Uzvišeni Allah ponudio je emanet – izvršavanje vjerskih naredbi i sustezanje od vjerskih zabrana, te čuvanje imetka i tajni – nebesima, Zemlji i planinama, pa su se sustegnuli od tog emaneta iz straha da ga neće vjerno ispuniti i da to neće biti u stanju, a čovjek ga je uprtio, premda je bespomoćno stvorenje. Čovjek je, zaista, nepravedan i neznalica je veliki.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• اختصاص الله بعلم الساعة.

Samo Uzvišeni Allah zna kad će nastupiti Smak svijeta.

• تحميل الأتباع كُبَرَاءَهُم مسؤوليةَ إضلالهم لا يعفيهم هم من المسؤولية.

To što će podanici prebacivati odgovornost na glavešine svoje, same podanike neće odgovornosti nimalo osloboditi.

• شدة التحريم لإيذاء الأنبياء بالقول أو الفعل.

Vjerovjesnike je strogo zabranjeno uznemiriti, bez obzira na to radilo se o riječima ili djelima.

• عظم الأمانة التي تحمّلها الإنسان.

Ovi su ajeti dovoljni kao pokazatelj da je čovjek preuzeo izuzetno golemi emanet.