மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 47 அத்தியாயம் ஸூரா யாஸீன் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 47

وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ أَنفِقُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ قَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَنُطۡعِمُ مَن لَّوۡ يَشَآءُ ٱللَّهُ أَطۡعَمَهُۥٓ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Kada se mekanskim mnogobošcima inadžijama kaže: “Pomozite siromasima i nevoljnicima onim čime vas Allah, iz Svoje dobrote, opskrbi”, uzvrate vjernicima: “Zar da nahranimo nekog koga bi Allah, da je htio, nahranio, jer Allah je Stvoritelj i On je neovisan?! O vi koji vjerujete, baš ste zastranili i zalutali kad od nas to zahtijevate!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• من أساليب تربية الله لعباده أنه جعل بين أيديهم الآيات التي يستدلون بها على ما ينفعهم في دينهم ودنياهم.

Allah je Svojim robovima ukazao na znamenja pomoću kojih postižu ovosvjetska i ahiretska dobra. On ih time odgaja.

• الله تعالى مكَّن العباد، وأعطاهم من القوة ما يقدرون به على فعل الأمر واجتناب النهي، فإذا تركوا ما أمروا به، كان ذلك اختيارًا منهم.

Svevišnji je Allah ljudima dao mogućnosti i snage da izvršavaju vjeronaredbe i sustežu se od vjerozabrana. Stoga, ukoliko ne izvrše ono čime su obavezani, uradili su to uz učešće vlastite volje.