மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 51 அத்தியாயம் ஸூரா புஸ்ஸிலத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 51

وَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنَـَٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ فَذُو دُعَآءٍ عَرِيضٖ

Kada čovjeku milost Svoju i blagodati darujemo, u vidu zdravlja i dr., on se okreće i bude nemaran spram spominjanja Allaha, i udalji se oholo od Njega, a kad ga bolest, siromaštvo ili neka druga nevolja dotakne, onda se dugo Allahu obraća i moli Ga da ukloni nedaću koja ga je pogodila. Takav se ne zahvaljuje Allahu na blagodatima koje mu daje, niti je strpljiv na iskušenjima i nedaćama koje ga zadese.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• علم الساعة عند الله وحده.

Samo Allah zna kada će nastupiti Smak svijeta.

• تعامل الكافر مع نعم الله ونقمه فيه تخبط واضطراب.

Odnos nevjernika prema Allahovim blagodatima i kaznama je nerazuman i poremećen.

• إحاطة الله بكل شيء علمًا وقدرة.

Allah svojom moći i svojim znanjem obuhvata sve.