மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்பஜ்ர் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura el-Fedžr

சூராவின் இலக்குகளில் சில:

بيان عاقبة الطغاة، والحكمة من الابتلاء، والتذكير بالآخرة.

Ukazivanje na konačnicu koja čeka tirane, pojašnjenje mudrosti iskušenja i podsjećanje na onaj svijet.

---

வசனம்: 1

وَٱلۡفَجۡرِ

Allah Uzvišeni kune se zorom.

வசனம்: 2

وَلَيَالٍ عَشۡرٖ

I kune se sa prvih deset noći mjeseca zul-hidžeta.

வசனம்: 3

وَٱلشَّفۡعِ وَٱلۡوَتۡرِ

I kunem se parnim i neparnim od svake stvari.

வசனம்: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَسۡرِ

I kune se noći kada dođe, traje i nestane. A razlog zakletve ovim zakletvama jeste da se potvrdi činjenica polaganja računa za djela.

வசனம்: 5

هَلۡ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٞ لِّذِي حِجۡرٍ

zar ova zakletva koja je spomenuta nije zakletva koja će razumom obdarenog uvjeriti?

வசனம்: 6

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

Zar ne znaš, o Poslaniče, šta je Gospodar tvoj sa Adom, Hudovim narodom, uradio, kada su oni negirali Njegova Poslanika?

வசனம்: 7

إِرَمَ ذَاتِ ٱلۡعِمَادِ

Irem je pleme Ada koje se pripisuje svome djedu Iremu, koji su bili visoki i veoma imućni.

வசனம்: 8

ٱلَّتِي لَمۡ يُخۡلَقۡ مِثۡلُهَا فِي ٱلۡبِلَٰدِ

kojima slična Allah nije stvorio nigdje na zemlji.

வசனம்: 9

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُواْ ٱلصَّخۡرَ بِٱلۡوَادِ

Zar nisi čuo šta je tvoj Gospodar uradio i sa Semudom, Salihovim narodom, koji su klesali kamenje u brdima i od njih sebi pravili kuće u Hidžru.

வசனம்: 10

وَفِرۡعَوۡنَ ذِي ٱلۡأَوۡتَادِ

Zar nisi čuo šta je tvoj Gospodar uradio i sa faraonom koji je imao vojsku koja je kažnjavala ljude?

வசனம்: 11

ٱلَّذِينَ طَغَوۡاْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ

Svi oni su prelazili mjeru u oholosti i neredu, svako u svom mjestu.

வசனம்: 12

فَأَكۡثَرُواْ فِيهَا ٱلۡفَسَادَ

i na zemlji su nered činili, šireći nevjerovanje i grijehe.

வசனம்: 13

فَصَبَّ عَلَيۡهِمۡ رَبُّكَ سَوۡطَ عَذَابٍ

Pa je Allah dao da ih velika patnja zadesi i sa zemlje ih je uklonio.

வசனம்: 14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلۡمِرۡصَادِ

Doista tvoj Gospodar, o Poslaniče, prati ljudska djela, kako bi dobročinitelje Džennetom nagradio, a griješnike Vatrom kaznio.

வசனம்: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

Kada Allah dadne čovjeku blagodati u vidu imetka, djece i položaja, priroda njegova ga podstiče da misli kako je to počast od Allaha njemu, pa govori: Moj Gospodar me je počastio jer sam to zaslužio.

வசனம்: 16

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيۡهِ رِزۡقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَهَٰنَنِ

Međutim, kada ga iskuša i opskrbu mu uskrati, on pomisli da ga je njegov Gospodar ponizio, pa govori: Gospodar moj me ponizio.

வசனம்: 17

كَلَّاۖ بَل لَّا تُكۡرِمُونَ ٱلۡيَتِيمَ

A nije tako kao što čovjek misli, jer blagodati nisu dokaz Allahovog zadovoljstva robom, niti su iskušenja dokaz da Allah ponižava roba. Nego, istina je da vi ne vodite brigu o jetimu, dajući mu dio onoga čime vas je Allah opskrbio.

வசனம்: 18

وَلَا تَحَٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Vi jedan drugog ne podstičete da se siromah, koji nema dovoljno hrane, nahrani

வசனம்: 19

وَتَأۡكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكۡلٗا لَّمّٗا

I uzimate prava slabih, žena, jetima i pohlepno ga koristite, ne gledajući da li je to dozvoljeno.

வசனம்: 20

وَتُحِبُّونَ ٱلۡمَالَ حُبّٗا جَمّٗا

Veoma mnogo volite imetak, pa škrtarite i ne dijelite ga, zbog pohlepe, na Allahovom putu.

வசனம்: 21

كَلَّآۖ إِذَا دُكَّتِ ٱلۡأَرۡضُ دَكّٗا دَكّٗا

Ne treba tako da posupate, nego se sjetite dana kada će se zemlja žestoko pokrenuti i uzdrmati.

வசனம்: 22

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلۡمَلَكُ صَفّٗا صَفّٗا

I kada dođe tvoj Gospodar, o Poslaniče, kako bi presudio među Svojim robovima, i kada dođu meleki poredani u saffove.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فضل عشر ذي الحجة على أيام السنة.

Vrijednost prvih deset dana mjeseca zul-hidžeta.

• ثبوت المجيء لله تعالى يوم القيامة وفق ما يليق به؛ من غير تشبيه ولا تمثيل ولا تعطيل.

Potvrđenost dolaska Uzvišenog Allaha na Sudnjem danu, onako kako Njemu dolikuje, bez poređenja i poistovjećivanja sa stvorenjima, i bez negiranja.

• المؤمن إذا ابتلي صبر وإن أعطي شكر.

Vjernik se u iskušenju strpi, a u blagodati zahvali.

வசனம்: 23

وَجِاْيٓءَ يَوۡمَئِذِۭ بِجَهَنَّمَۚ يَوۡمَئِذٖ يَتَذَكَّرُ ٱلۡإِنسَٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكۡرَىٰ

Toga dana biće doveden Džehennem sa sedamdeset hiljada uzda, na svakom uzdetu biće samdeset hiljada meleka koji će ga vući. Toga dana čovjek će se sjetiti šta je propustio u pogledu obaveza prema Allahu, a prisjećanje mu tada neće biti od koristi, jer to je dan obračuna, a ne dan činjenja djela.

வசனம்: 24

يَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي قَدَّمۡتُ لِحَيَاتِي

Žestoko se kajući, kazat će: Kamo sreće da sam radio dobra djela i da sam se pripremao za ovaj stvarni život.

வசனம்: 25

فَيَوۡمَئِذٖ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٞ

Toga dana, ničija kazna neće biti kao Allahova, jer je Njegova kazna veća i vječna je.

வசனம்: 26

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٞ

I nevjernike niko u okove neće vezati, kao što će to On učiniti.

வசனம்: 27

يَٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفۡسُ ٱلۡمُطۡمَئِنَّةُ

Čovjeku vjerniku, kada bude umirao, a i na onome svijetu, biće rečeno; O ti dušo koja si bila mirna u svome vjerovanju i koja si dobra djela činila.

வசனம்: 28

ٱرۡجِعِيٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةٗ مَّرۡضِيَّةٗ

Vrati se svome Gospodaru zadovoljna onim što te kao nagrada od Njega čeka, a i On je tome zadovoljan jer si činila dobra djela.

வசனம்: 29

فَٱدۡخُلِي فِي عِبَٰدِي

Uđi i budi među Mojim dobrim robovima.

வசனம்: 30

وَٱدۡخُلِي جَنَّتِي

I s njima se nastani u Džennetu koji sam vam pripremio.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عتق الرقاب، وإطعام المحتاجين في وقت الشدة، والإيمان بالله، والتواصي بالصبر والرحمة: من أسباب دخول الجنة.

Oslobađanje roba, davanje hrane potrebnima u periodu kada su nedaće i glad, vjerovanje u Allaha i preporučivanje strpljivosti i samilost, neki su od uzroka ulaska u Džennet.

• من دلائل النبوة إخباره أن مكة ستكون حلالًا له ساعة من نهار.

Jedan od dokaza vjerovjesništva jeste i Poslanikova obavijest da će Mekka biti oslobođenja ograničenja, jedan period tokom dana.

• لما ضيق الله طرق الرق وسع طرق العتق، فجعل الإعتاق من القربات والكفارات.

Kada je Allah suzio puteve i načine dolaska do robova, otvorio je puteve oslobađanja istih, te je njihovo oslobađanje učinio dobrim djelom i načinom iskupa.