மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 104 அத்தியாயம் ஸூரா அத்தவ்பா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 104

أَلَمۡ يَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ هُوَ يَقۡبَلُ ٱلتَّوۡبَةَ عَنۡ عِبَادِهِۦ وَيَأۡخُذُ ٱلصَّدَقَٰتِ وَأَنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Zar ne znaju ovi koji su iz borbe izostali i oni koji se kaju, da jedino Allah prima pokajanje od robova Svojih koji mu se pokaju, da samo On prihvata zekat i sadaku, i da je On neovisan od svega toga, da će On primiti sadaku od onih koji je dijele i da je samo Allah stalni Primatelj pokajanja robova koji se kaju i da je prema njima milostiv?

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فضل المسارعة إلى الإيمان، والهجرة في سبيل الله، ونصرة الدين، واتباع طريق السلف الصالح.

Ajetima se ukazuje na vrijednost da se što prije prihvati vjera i vjerovanje, iseli na Allahovom putu, pomogne vjera i slijedi put ispravnih generacija.

• استئثار الله عز وجل بعلم الغيب، فلا يعلم أحد ما في القلوب إلا الله.

Samo Allah poznaje nevidljivi svijet. Niko osim Allaha ne poznaje nečije srčano stanje.

• الرجاء لأهل المعاصي من المؤمنين بتوبة الله عليهم ومغفرته لهم إن تابوا وأصلحوا عملهم.

Ajetima se pruža nada griješnim vjernicima da se pokaju i svoje stanje poprave, kako bi im bilo oprošteno.

• وجوب الزكاة وبيان فضلها وأثرها في تنمية المال وتطهير النفوس من البخل وغيره من الآفات.

Iz ajeta se zaključuje obaveznost davanja zekata, njegova vrijednost i utjecaj na povećanje imetka, te na činjenicu da se njegovim davanjem uklanjaju škrtost, pohlepa i druge negativne osobine.