மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அத்தூர் - போஸ்னிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவ்வாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura et-Tur

வசனம்: 1

وَٱلطُّورِ

Tako Mi brda Tur, ^[1]

[1] Allah se kune brdom na kojem je razgovarao sa Musaom, alejhi selam.

வசனம்: 2

وَكِتَٰبٖ مَّسۡطُورٖ

i Knjige u retke napisane

வசனம்: 3

فِي رَقّٖ مَّنشُورٖ

na koži razvijenoj,

வசனம்: 4

وَٱلۡبَيۡتِ ٱلۡمَعۡمُورِ

i Bejtu-l-M‘amura ^[1]

[1] I kune se kućom, odnosno nebeskim hramom kojeg meleki posjećuju radi obožavanja Allaha.

வசனம்: 5

وَٱلسَّقۡفِ ٱلۡمَرۡفُوعِ

i svoda uzdignutog,

வசனம்: 6

وَٱلۡبَحۡرِ ٱلۡمَسۡجُورِ

i mora napunjenog - ^[1]

[1] Neki učenjaci kažu da to znači: “more vatrom napunjeno”, dok neki kažu da znači: “more puno vode”.

வசனம்: 7

إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ لَوَٰقِعٞ

kazna Gospodara tvoga sigurno će se dogoditi.

வசனம்: 8

مَّا لَهُۥ مِن دَافِعٖ

Niko je neće moći otkloniti,

வசனம்: 9

يَوۡمَ تَمُورُ ٱلسَّمَآءُ مَوۡرٗا

na Dan kad se nebo silno uzburka,

வசனம்: 10

وَتَسِيرُ ٱلۡجِبَالُ سَيۡرٗا

a planine s mjesta pomaknu!

வசனம்: 11

فَوَيۡلٞ يَوۡمَئِذٖ لِّلۡمُكَذِّبِينَ

Teško na taj dan onima koji su poricali,

வசனம்: 12

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي خَوۡضٖ يَلۡعَبُونَ

koji su se u laž upuštali, zabavljajući se!

வசனம்: 13

يَوۡمَ يُدَعُّونَ إِلَىٰ نَارِ جَهَنَّمَ دَعًّا

Na Dan kada će grubo u vatru džehennemsku biti gurnuti:

வசனம்: 14

هَٰذِهِ ٱلنَّارُ ٱلَّتِي كُنتُم بِهَا تُكَذِّبُونَ

“Ovo je Vatra koju ste poricali

வசனம்: 15

أَفَسِحۡرٌ هَٰذَآ أَمۡ أَنتُمۡ لَا تُبۡصِرُونَ

pa, je li ovo vradžbina ili vi ne vidite?!

வசனம்: 16

ٱصۡلَوۡهَا فَٱصۡبِرُوٓاْ أَوۡ لَا تَصۡبِرُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡكُمۡۖ إِنَّمَا تُجۡزَوۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Pržite se u njoj, isto vam je trpjeli ili ne trpjeli – to vam je kazna za ono što ste radili!”

வசனம்: 17

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَنَعِيمٖ

A bogobojazni će, zbilja, u džennetskim baščama i blagodatima biti,

வசனம்: 18

فَٰكِهِينَ بِمَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡ وَوَقَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡ عَذَابَ ٱلۡجَحِيمِ

i u onom će što im je Gospodar njihov dao uživati – njih će Gospodar njihov patnje u Ognju sačuvati.

வசனம்: 19

كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ هَنِيٓـَٔۢا بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

“Jedite i pijte, i neka vam je prijatno, to je za ono što ste radili.”

வசனம்: 20

مُتَّكِـِٔينَ عَلَىٰ سُرُرٖ مَّصۡفُوفَةٖۖ وَزَوَّجۡنَٰهُم بِحُورٍ عِينٖ

Bit će naslonjeni na divanima poredanim, a vjenčat ćemo ih s hurijama krupnih očiju.

வசனம்: 21

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَٱتَّبَعَتۡهُمۡ ذُرِّيَّتُهُم بِإِيمَٰنٍ أَلۡحَقۡنَا بِهِمۡ ذُرِّيَّتَهُمۡ وَمَآ أَلَتۡنَٰهُم مِّنۡ عَمَلِهِم مِّن شَيۡءٖۚ كُلُّ ٱمۡرِيِٕۭ بِمَا كَسَبَ رَهِينٞ

Onima koji su vjerovali i za kojima su se djeca njihova u vjerovanju povela priključit ćemo djecu njihovu, a djela njihova nećemo nimalo umanjiti – svaki čovjek je zalog za ono što je uradio.

வசனம்: 22

وَأَمۡدَدۡنَٰهُم بِفَٰكِهَةٖ وَلَحۡمٖ مِّمَّا يَشۡتَهُونَ

Još ćemo ih darovati voćem i mesom kakvo budu željeli,

வசனம்: 23

يَتَنَٰزَعُونَ فِيهَا كَأۡسٗا لَّا لَغۡوٞ فِيهَا وَلَا تَأۡثِيمٞ

jedni drugima će, u njemu, pune čaše dodavati – zbog njih neće biti praznih besjeda i pobuda na grijeh,

வசனம்: 24

۞ وَيَطُوفُ عَلَيۡهِمۡ غِلۡمَانٞ لَّهُمۡ كَأَنَّهُمۡ لُؤۡلُؤٞ مَّكۡنُونٞ

a služit će ih posluga njihova nalik na biser skriveni,

வசனம்: 25

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

i primaknut će se jedni drugima i jedni druge pitati:

வசனம்: 26

قَالُوٓاْ إِنَّا كُنَّا قَبۡلُ فِيٓ أَهۡلِنَا مُشۡفِقِينَ

“Prije smo među svojim porodicama strahovali,

வசனம்: 27

فَمَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡنَا وَوَقَىٰنَا عَذَابَ ٱلسَّمُومِ

pa nam je Allah milost darovao i od patnje u Ognju nas sačuvao.

வசனம்: 28

إِنَّا كُنَّا مِن قَبۡلُ نَدۡعُوهُۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡبَرُّ ٱلرَّحِيمُ

Mi smo Ga u dovi molili, On je, doista, Dobročinitelj, Milostivi.”

வசனம்: 29

فَذَكِّرۡ فَمَآ أَنتَ بِنِعۡمَتِ رَبِّكَ بِكَاهِنٖ وَلَا مَجۡنُونٍ

Zato opominji, jer ti, a to je blagodat Gospodara tvoga, nisi ni prorok ni lud.

வசனம்: 30

أَمۡ يَقُولُونَ شَاعِرٞ نَّتَرَبَّصُ بِهِۦ رَيۡبَ ٱلۡمَنُونِ

Zar oni da govore: “Pjesnik je, sačekat ćemo dok potresen nedaćama ne umre.”

வசனம்: 31

قُلۡ تَرَبَّصُواْ فَإِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُتَرَبِّصِينَ

“Pa čekajte”, reci ti, “i ja ću zajedno s vama čekati.”

வசனம்: 32

أَمۡ تَأۡمُرُهُمۡ أَحۡلَٰمُهُم بِهَٰذَآۚ أَمۡ هُمۡ قَوۡمٞ طَاغُونَ

Da li im ovo umovi njihovi naređuju?! Ne, nego su oni obijesan narod.

வசனம்: 33

أَمۡ يَقُولُونَ تَقَوَّلَهُۥۚ بَل لَّا يُؤۡمِنُونَ

Zar oni da govore: “Izmišlja ga!” Štaviše, oni ne vjeruju.

வசனம்: 34

فَلۡيَأۡتُواْ بِحَدِيثٖ مِّثۡلِهِۦٓ إِن كَانُواْ صَٰدِقِينَ

Zato, neka oni sastave govor sličan Kur’anu ako istinu govore.

வசனம்: 35

أَمۡ خُلِقُواْ مِنۡ غَيۡرِ شَيۡءٍ أَمۡ هُمُ ٱلۡخَٰلِقُونَ

Da li su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?!

வசனம்: 36

أَمۡ خَلَقُواْ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَۚ بَل لَّا يُوقِنُونَ

Da li su oni nebesa i Zemlju stvorili?! Ne, nego oni nisu uvjereni!

வசனம்: 37

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَبِّكَ أَمۡ هُمُ ٱلۡمُصَۜيۡطِرُونَ

Da li su kod njih riznice Gospodara tvoga ili oni vladaju?!

வசனம்: 38

أَمۡ لَهُمۡ سُلَّمٞ يَسۡتَمِعُونَ فِيهِۖ فَلۡيَأۡتِ مُسۡتَمِعُهُم بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٍ

Da li oni imaju ljestve, pa na njima prisluškuju?! Neka onaj među njima koji tvrdi da je nešto čuo donese potvrdu očitu.

வசனம்: 39

أَمۡ لَهُ ٱلۡبَنَٰتُ وَلَكُمُ ٱلۡبَنُونَ

Zar da su za Njega – kćeri, a za vas da su – sinovi?!

வசனம்: 40

أَمۡ تَسۡـَٔلُهُمۡ أَجۡرٗا فَهُم مِّن مَّغۡرَمٖ مُّثۡقَلُونَ

Da li ti tražiš od njih naknadu, pa su nametom opterećeni?

வசனம்: 41

أَمۡ عِندَهُمُ ٱلۡغَيۡبُ فَهُمۡ يَكۡتُبُونَ

Ili, da nije u njih znanje o onome što je čulima nedokučivo, pa oni prepisuju?!

வசனம்: 42

أَمۡ يُرِيدُونَ كَيۡدٗاۖ فَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ هُمُ ٱلۡمَكِيدُونَ

Zar oni spletke žele?! Pa, oni koji ne vjeruju, oni padaju u spletke!

வசனம்: 43

أَمۡ لَهُمۡ إِلَٰهٌ غَيۡرُ ٱللَّهِۚ سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يُشۡرِكُونَ

Zar oni drugog boga osim Allaha da imaju? Uzvišen je Allah od onoga što Mu u obožavanju pridružuju.

வசனம்: 44

وَإِن يَرَوۡاْ كِسۡفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ سَاقِطٗا يَقُولُواْ سَحَابٞ مَّرۡكُومٞ

I kad bi vidjeli da komad neba pada, rekli bi: “Oblaci nagomilani.”

வசனம்: 45

فَذَرۡهُمۡ حَتَّىٰ يُلَٰقُواْ يَوۡمَهُمُ ٱلَّذِي فِيهِ يُصۡعَقُونَ

Zato ih pusti dok se ne suoče s Danom u kome će propasti,

வசனம்: 46

يَوۡمَ لَا يُغۡنِي عَنۡهُمۡ كَيۡدُهُمۡ شَيۡـٔٗا وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ

Danom kada im spletke njihove nimalo neće koristiti i kada im niko neće pomoći.

வசனம்: 47

وَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ عَذَابٗا دُونَ ذَٰلِكَ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

A za sve koji su nepravdu činili i druga će kazna prije one biti, ali većina njih ne zna.

வசனம்: 48

وَٱصۡبِرۡ لِحُكۡمِ رَبِّكَ فَإِنَّكَ بِأَعۡيُنِنَاۖ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ حِينَ تَقُومُ

A ti strpljivo čekaj presudu Gospodara svoga, jer ti si pred Našim očima; i veličaj i hvali Gospodara svoga kad ustaješ,

வசனம்: 49

وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَسَبِّحۡهُ وَإِدۡبَٰرَ ٱلنُّجُومِ

i noću Ga veličaj i kad se zvijezde gube.