Маънолар таржимаси Сура Балад - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 594 - Қуръони Карим қомуси

Град

Суранинг мақсадларидан..:

بيان افتقار الإنسان وكبده وسبل نجاته.

Указивање на немоћ човека, његовом мукотрпном труду, и на пут спасења.

---

Оят: 1

لَآ أُقۡسِمُ بِهَٰذَا ٱلۡبَلَدِ

Бог Узвишени куне се Светим градом, часном Меком.

Оят: 2

وَأَنتَ حِلُّۢ بِهَٰذَا ٱلۡبَلَدِ

Теби је, о Посланиче, допуштено све у овом граду, да погубиш онога ко заслужује погубљење и да заробиш онога ко то заслужује.

Оят: 3

وَوَالِدٖ وَمَا وَلَدَ

И Бог се куне оцем човечанства и куне се његовим потомцима.

Оят: 4

لَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ فِي كَبَدٍ

Ми смо створили човека да се напорно труди и пролази кроз потешкоће које га прате у животу на Земљи.

Оят: 5

أَيَحۡسَبُ أَن لَّن يَقۡدِرَ عَلَيۡهِ أَحَدٞ

Зар мисли човек, када чини грехе, да му нико ништа не може и да га неће казнити, па макар то био и Господар његов који га је створио?

Оят: 6

يَقُولُ أَهۡلَكۡتُ مَالٗا لُّبَدًا

Он говори: Потрошио сам удељујући много иметка.

Оят: 7

أَيَحۡسَبُ أَن لَّمۡ يَرَهُۥٓ أَحَدٌ

Зар овај који се хвалише трошењем иметка, мисли да га Бог не види и да пред Њим неће полагати рачун како је стекао иметак и где га је потрошио?

Оят: 8

أَلَمۡ نَجۡعَل لَّهُۥ عَيۡنَيۡنِ

Зар му нисмо подарили два ока којима гледа?

Оят: 9

وَلِسَانٗا وَشَفَتَيۡنِ

И зар му нисмо дали језик и две усне помоћу којих говори?

Оят: 10

وَهَدَيۡنَٰهُ ٱلنَّجۡدَيۡنِ

И зар му нисмо појаснили који је то пут добра, а који пут зла?

Оят: 11

فَلَا ٱقۡتَحَمَ ٱلۡعَقَبَةَ

Од њега се тражи да савлада и пређе препреке које га одвајају од Раја.

Оят: 12

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا ٱلۡعَقَبَةُ

А шта ти мислиш, о Посланиче: које су то препреке које се морају прећи да би се ушло у Рај?

Оят: 13

فَكُّ رَقَبَةٍ

То значи да се роб, био мушко или женско, ослободи.

Оят: 14

أَوۡ إِطۡعَٰمٞ فِي يَوۡمٖ ذِي مَسۡغَبَةٖ

Или да се, када влада глад и када је мањак хране, нахрани

Оят: 15

يَتِيمٗا ذَا مَقۡرَبَةٍ

сироче, тј. дете које је остало без оца, а које је део родбине.

Оят: 16

أَوۡ مِسۡكِينٗا ذَا مَتۡرَبَةٖ

или сиромаха који не поседује ништа.

Оят: 17

ثُمَّ كَانَ مِنَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلصَّبۡرِ وَتَوَاصَوۡاْ بِٱلۡمَرۡحَمَةِ

А поред тога да је од оних који у Бога верују, који једни другима стрпљење препоручују, како у покорности тако и у остављању греха и у искушењима, и једни другима препоручују да буду милостиви према Божјим створењима.

Оят: 18

أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡمَيۡمَنَةِ

Они који буду имали ове особине, биће срећници.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• عتق الرقاب، وإطعام المحتاجين في وقت الشدة، والإيمان بالله، والتواصي بالصبر والرحمة: من أسباب دخول الجنة.

Ослобађање роба, давање хране потребнима у периоду када су искушења и глад, веровање у Бога и препоручивање стрпљивости и самилост, неки су од узрока уласка у Рај.

• من دلائل النبوة إخباره أن مكة ستكون حلالًا له ساعة من نهار.

Један од доказа веровесништва јесте и Посланиково обавештење да ће Мекка бити ослобођена ограничења, један период током дана.

• لما ضيق الله طرق الرق وسع طرق العتق، فجعل الإعتاق من القربات والكفارات.

Након што је Бог сузио путеве робовласништва, отворио је путеве ослобађања робова, па је њихово ослобађање учинио великом милостињом, добрим делом и обавезним начином искупа за одређене грехе.