وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِنَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ مِيثَٰقَهُمۡ وَمِنكَ وَمِن نُّوحٖ وَإِبۡرَٰهِيمَ وَمُوسَىٰ وَعِيسَى ٱبۡنِ مَرۡيَمَۖ وَأَخَذۡنَا مِنۡهُم مِّيثَٰقًا غَلِيظٗا
Спомени, Божји Посланиче, кад је Свезнајући Бог узео завет од веровесника да ће само Њега обожавати, и да Му никог равним неће сматрати, и да ће достављати објаву ништа не тајећи, верно и доследно! Тако је Бог Узвишени, узео посебан, потврђен завет за достављање посланице од тебе, Веровесниче, и од Ноје, и од Аврама, и од Мојсија, и од Исуса, сина Маријиног.
阿拉伯语经注:
含义的翻译
段: (7) 章: 艾哈拉布
《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。 - 译解目录
古兰经注释研究中心发行。