ترجمة معاني سورة الشمس - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

سورة الشمس - Сунце

من مقاصد السورة:

التأكيد بأطول قسم في القرآن، على تعظيم تزكية النفس بالطاعات، وخسارة دسّها بالمعاصي.

Потврда најдужег дела у Кур'ану везаног за битност прочишћења душе путем послушности Богу, и упропашћење душе путем непослушности.

---

آية: 1

وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا

Бог се куне Сунцем и куне се временом када се оно подиже и почиње да сија.

آية: 2

وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا

И куне се Месецом када прати Сунце, након што зађе.

آية: 3

وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا

И куне се даном када се његова светлост појави на Земљи.

آية: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا

И куне се ноћи када прекрије Земљу својом тамом, тако да се појави мрак.

آية: 5

وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا

И куне се небом и оним ко га је саздао на савршен начин.

آية: 6

وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا

И куне се Земљом и оним ко ју је распростро, како би људи на њој могли боравити.

آية: 7

وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا

И куне се душом и тиме што ју је Бог створио исправном.

آية: 8

فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا

Па је надахнуо, да без изучавања, зна шта је зло, како би га се клонила, а шта добро, како би га чинила.

آية: 9

قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا

Постигао је жељени успех онај ко душу очисти и украси лепим особинама, и очисти је од свега што не ваља.

آية: 10

وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا

Пропаст чека онога ко душу испрља гресима.

آية: 11

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ

Народ Семудов порицао је свога веровесника Салаха, прелазећи границу у чињењу греха.

آية: 12

إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا

Када је најнесрећнији међу њима устао, након што га је народ његов изабрао.

آية: 13

فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا

Па им је Божји посланик, Салах, мир над њим, казао: Оставите Божју камилу нека пије када је њен дан пијења и не чините јој зло.

آية: 14

فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا

Они су преварили свога посланика у погледу камиле, па ју је међу њима најнесрећнији убио, и били су задовољни његовим поступком, па су тако постали саучесници у греху. После је Бог на њих спустио казну и страшним их гласом, због њихових греха, уништио.

آية: 15

وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا

Бог их је казнио, при томе не страхујући од последица те казне.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• أهمية تزكية النفس وتطهيرها.

Важност чишћења душе.

• المتعاونون على المعصية شركاء في الإثم.

Они који се потпомажу у грешењу, саучесници су у греху.

• الذنوب سبب للعقوبات الدنيوية.

Греси су узрок и овосветске казне.

• كلٌّ ميسر لما خلق له فمنهم مطيع ومنهم عاصٍ.

Свакоме је олакшано да чини оно ради чега га је Бог створио, па има оних који су покорни, а има и оних који су непокорни.