Traduzione dei significati Sura Al-Qiyâmah - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Смак света

Alcuni scopi di questa Sura comprendono:

إظهار قدرة الله على بعث الخلق وجمعهم يوم القيامة.

Показивање на Божју моћ васкрсења створења и њиховом окупљању на дан Судњи.

---

Versetto: 1

لَآ أُقۡسِمُ بِيَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ

Бог се куне Судњим даном, када ће људи стајати пред Господарем светова.

Versetto: 2

وَلَآ أُقۡسِمُ بِٱلنَّفۡسِ ٱللَّوَّامَةِ

И куне се добром душом која себе критикује кад је немарна према добрим делима и кад чини лоша дела. Ово је вид потвде да ће људи бити проживљени ради обрачуна и награде или казне.

Versetto: 3

أَيَحۡسَبُ ٱلۡإِنسَٰنُ أَلَّن نَّجۡمَعَ عِظَامَهُۥ

Зар човек мисли да кости његове након смрти нећемо сакупити, како бисмо га оживели?

Versetto: 4

بَلَىٰ قَٰدِرِينَ عَلَىٰٓ أَن نُّسَوِّيَ بَنَانَهُۥ

Можемо то да учинимо, да их скупимо и да отиске његових прстију вратимо у првобитно стање.

Versetto: 5

بَلۡ يُرِيدُ ٱلۡإِنسَٰنُ لِيَفۡجُرَ أَمَامَهُۥ

Човек жели, негирајући проживљење, да настави с грешењем, без устручавања.

Versetto: 6

يَسۡـَٔلُ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلۡقِيَٰمَةِ

Он се запиткује када ће Судњи дан, сматрајући да је то нешто немогуће и да је далеко.

Versetto: 7

فَإِذَا بَرِقَ ٱلۡبَصَرُ

Када поглед остане збуњен, гледајући у оно што је порицао.

Versetto: 8

وَخَسَفَ ٱلۡقَمَرُ

И нестане месечеве светлости.

Versetto: 9

وَجُمِعَ ٱلشَّمۡسُ وَٱلۡقَمَرُ

Када Сунце и Месец постану спојени.

Versetto: 10

يَقُولُ ٱلۡإِنسَٰنُ يَوۡمَئِذٍ أَيۡنَ ٱلۡمَفَرُّ

Човек грешник тога Дана ће питати где се спасимо?

Versetto: 11

كَلَّا لَا وَزَرَ

Тога Дана неће се имати где побећи и грешник неће моћи спас наћи, нити ће имати заштитника.

Versetto: 12

إِلَىٰ رَبِّكَ يَوۡمَئِذٍ ٱلۡمُسۡتَقَرُّ

О Посланиче, твоме Господару тог Дана биће повратак ради обрачуна, награде или казне.

Versetto: 13

يُنَبَّؤُاْ ٱلۡإِنسَٰنُ يَوۡمَئِذِۭ بِمَا قَدَّمَ وَأَخَّرَ

Тог Дана човеку ће се казати шта је од дела чинио, а шта је изоставио.

Versetto: 14

بَلِ ٱلۡإِنسَٰنُ عَلَىٰ نَفۡسِهِۦ بَصِيرَةٞ

Човек ће тада против себе сведочити и његови органи ће о гресима његовим казивати.

Versetto: 15

وَلَوۡ أَلۡقَىٰ مَعَاذِيرَهُۥ

И оправдања којим ће се правдати да није грехе радио, неће му користити.

Versetto: 16

لَا تُحَرِّكۡ بِهِۦ لِسَانَكَ لِتَعۡجَلَ بِهِۦٓ

О Посланиче, не изговарај Кур'ан пребрзо у жељи да га што пре научиш.

Versetto: 17

إِنَّ عَلَيۡنَا جَمۡعَهُۥ وَقُرۡءَانَهُۥ

Ми ћемо га у твојим прсима скупити и на језику твоме његово учење учврстити.

Versetto: 18

فَإِذَا قَرَأۡنَٰهُ فَٱتَّبِعۡ قُرۡءَانَهُۥ

Па када ти наш Посланиче анђео Гаврило учи Кур'ан, сконцетриши се на његово учеше и слушај пажљиво.

Versetto: 19

ثُمَّ إِنَّ عَلَيۡنَا بَيَانَهُۥ

А Ми ћемо га после теби протумачити.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• مشيئة العبد مُقَيَّدة بمشيئة الله.

Хтење створења ограничено је вољом Божјом.

• حرص رسول الله صلى الله عليه وسلم على حفظ ما يوحى إليه من القرآن، وتكفّل الله له بجمعه في صدره وحفظه كاملًا فلا ينسى منه شيئًا.

Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, улагао је велики напор да запамти оно што му се од Кур'ана објављује. Бог се обавезао да ће Кур'ан у потпуности сакупити у прсима Посланика и да он ништа неће заборавити.

Versetto: 20

كَلَّا بَلۡ تُحِبُّونَ ٱلۡعَاجِلَةَ

Није тачан говор оних који негирају проживљење. Ви знате да је онај ко је у могућности да вас из ничега створи, у могућности и да вас након смрти оживи, али разлог вашег порицања јесте љубав према овом свету који брзо пролази.

Versetto: 21

وَتَذَرُونَ ٱلۡأٓخِرَةَ

И запостављате онај свет до којег води покоравање Богу и напуштање Његових забрана.

Versetto: 22

وُجُوهٞ يَوۡمَئِذٖ نَّاضِرَةٌ

Лица оних који су били верници, тога дана биће срећна и осветљена.

Versetto: 23

إِلَىٰ رَبِّهَا نَاظِرَةٞ

Она ће гледати у лице свога Господара, уживајући у томе.

Versetto: 24

وَوُجُوهٞ يَوۡمَئِذِۭ بَاسِرَةٞ

Лица неверника тога Дана биће несрећна и црна.

Versetto: 25

تَظُنُّ أَن يُفۡعَلَ بِهَا فَاقِرَةٞ

Уверена да ће их задесити велика и жестока казна и патња.

Versetto: 26

كَلَّآ إِذَا بَلَغَتِ ٱلتَّرَاقِيَ

Није као што незнанобошци мисле да неће бити оживљени и кажњени. Када душа неког од њих дође до врха прса, до кључне кости...

Versetto: 27

وَقِيلَ مَنۡۜ رَاقٖ

И неки људи тад кажу: Ко ће му помоћи, можда се излечи?

Versetto: 28

وَظَنَّ أَنَّهُ ٱلۡفِرَاقُ

И он буде уверен да се са овим светом растаје и да му смрт долази.

Versetto: 29

وَٱلۡتَفَّتِ ٱلسَّاقُ بِٱلسَّاقِ

И у том трену скупе се невоље, јер долази крај овог и почетак будућег живота.

Versetto: 30

إِلَىٰ رَبِّكَ يَوۡمَئِذٍ ٱلۡمَسَاقُ

Када се то деси, умрли ће одведен бити своме Господару.

Versetto: 31

فَلَا صَدَّقَ وَلَا صَلَّىٰ

Неверник није веровао у оно што је донео Посланик и није се Богу клањао.

Versetto: 32

وَلَٰكِن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ

Међутим, он је порицао и негирао, па се од истине са којом је дошао Посланик, окретао.

Versetto: 33

ثُمَّ ذَهَبَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ يَتَمَطَّىٰٓ

Затим се овај неверник враћао својој породици, охоло ходећи по Земљи.

Versetto: 34

أَوۡلَىٰ لَكَ فَأَوۡلَىٰ

Бог прети невернику Својом казном и упозорава га да је она близу.

Versetto: 35

ثُمَّ أَوۡلَىٰ لَكَ فَأَوۡلَىٰٓ

Затим је поновио ову претњу као вид потврде, рекавши: И још једном: Тешко теби! Тешко теби!

Versetto: 36

أَيَحۡسَبُ ٱلۡإِنسَٰنُ أَن يُتۡرَكَ سُدًى

Зар човек мисли да ће сам себи бити препуштен и да неће да одговара?

Versetto: 37

أَلَمۡ يَكُ نُطۡفَةٗ مِّن مَّنِيّٖ يُمۡنَىٰ

Зар човек није био кап семена која се убаци у материцу?

Versetto: 38

ثُمَّ كَانَ عَلَقَةٗ فَخَلَقَ فَسَوَّىٰ

Затим је био комад угрушка, а након тога га Бог створио и складним га учинио.

Versetto: 39

فَجَعَلَ مِنۡهُ ٱلزَّوۡجَيۡنِ ٱلذَّكَرَ وَٱلۡأُنثَىٰٓ

Затим је створио мушку и женску врсту.

Versetto: 40

أَلَيۡسَ ذَٰلِكَ بِقَٰدِرٍ عَلَىٰٓ أَن يُحۡـِۧيَ ٱلۡمَوۡتَىٰ

Зар онај који је створио човека од капи семена и угрушка, није у стању да оживи мртве ради обрачуна. Он је то у могућности.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• خطر حب الدنيا والإعراض عن الآخرة.

Опасност љубави према овоме свету и окретања од онога света.

• ثبوت الاختيار للإنسان، وهذا من تكريم الله له.

Човек има право слободног избора, што је Божја почаст према њему.

• النظر لوجه الله الكريم من أعظم النعيم.

Гледање у Божје Лице је највећа благодат.