対訳 章 アル・ヒジュル章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

Ел-Хиџр

本章の趣旨:

توعد المستهزئين بالقرآن، والوعد بحفظه تأييدًا للنبي وتثبيتًا له.

Претња онима који се ругају Кур'ану и обећање да ће Кур'ан сачувати као подршка Посланику и потврда његовог посланства.

---

節: 1

الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانٖ مُّبِينٖ

О кур’анским скраћеницама смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Ово су речи часног и узвишеног Кур’ана, који је објавио Узвишени Бог и у њему објаснио исправно веровање и прописе верозакона.

節: 2

رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ

Кад им на Судњем дану буде јасно да су на пролазном свету били у заблуди, да су веровали у неистину, неверници ће да зажале.

節: 3

ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Посланиче, пусти порицатеље нека једу, пију и нека се наслађују овоземаљским, пролазним ужицима који им уливају дугу наду и одвраћају од веровања и чињења добрих дела. Знаће они у какву ће невољу да се увале кад буду враћени Господару.

節: 4

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٞ مَّعۡلُومٞ

Ми смо градове и села чији су становници били неправедници уништавали управо онда кад би дошао њихов крај, ни пре ни после.

節: 5

مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

Нека неправедници не буду обманути тиме што им Бог даје времена. Онда кад је одређено, одређени народ биће уништен.

節: 6

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونٞ

Мекански многобошци су говорили Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост: “Еј ти који тврдиш да ти се објављује Књига, тврдећи то ти се понашаш као што се луди људи понашају!”

節: 7

لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Зашто нам не доведеш анђеле да ти посведоче ако истину говориш да си послани пророк и да ћемо бити кажњени?

節: 8

مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذٗا مُّنظَرِينَ

Побијајући овај захтев неверника, Господар је рекао: “Анђеле шаљемо у складу с мудрошћу која то изискује, и то онда кад дође време да одређени народ буде кажњен. Уколико пошаљемо анђеле да их униште као невернике, нећемо им дати рока, него ћемо тренутно да их уништимо.”

節: 9

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Ми, уистину, Кур’ан објављујемо Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, књигу која садржи опомену људима, и заиста ћемо Ми над њим бдети, тј. чуваћемо га од додавања и одузимања, мењања и искривљавања.

節: 10

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Веровесниче, пре тебе слали смо посланике неверничким заједницама, али они су их у лаж утеравали. Дакле, ти ниси први посланик кога његов народ сматра лажовом.

節: 11

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Неверничким заједницама ниједан посланик није дошао, а да га нису прогласили лажовом и да га нису исмејавали.

節: 12

كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Као што смо порицање увели у срце претходних народа, тако ћемо га увести у срце меканских вишебожаца, тим пре јер главе окрећу и пркосе истини.

節: 13

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Они неће да поверују у Књигу која је објављена Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, а зна се да је Господар кажњавао народе који су порицали оно што су им посланици њихови доносили. Нека они који поричу узму поуку из твог посланства.

節: 14

وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ

Кад би Узвишени Бог дао да се пркосници, на темељу јасних и непобитних доказа, увере у истину, и да им на небу отвори капију кроз коју би се успињали, они опет не би поверовали.

節: 15

لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمٞ مَّسۡحُورُونَ

Дакле, не би поверовали, него би рекли: “Онемогућени смо да видимо! Ово што видимо јесте чаролија, и ми смо опчињени!”

本諸節の功徳:

• القرآن الكريم جامع بين صفة الكمال في كل شيء، والوضوح والبيان.

Кур’ан Часни савршен је и јасан у сваком погледу.

• يهتم الكفار عادة بالماديات، فتراهم مُنْغَمِسين في الشهوات والأهواء، مغترين بالأماني الزائفة، منشغلين بالدنيا عن الآخرة.

Они који не верују у већини случајева воде бригу о материјалној страни, па су огрезли у страстима и прохтевима, заведени су пустим жељама и заокупљени су овим светом, а о Будућем свету не воде рачуна.

• هلاك الأمم مُقَدَّر بتاريخ معين، ومقرر في أجل محدد، لا تأخير فيه ولا تقديم، وإن الله لا يَعْجَلُ لعجلة أحد.

Крај народа прецизно је одређен, па се рок њиховог страдања не може ни убрзати ни одложити. Узвишеног Бога нико не може да пожури.

• تكفل الله تعالى بحفظ القرآن الكريم من التغيير والتبديل، والزيادة والنقص، إلى يوم القيامة.

Свевишњи Бог обавезао се да ће до Смака света да чува Кур’ан Часни од измена, додавања и одузимања.

節: 16

وَلَقَدۡ جَعَلۡنَا فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَزَيَّنَّٰهَا لِلنَّٰظِرِينَ

На небу смо величанствена сазвежђа створили како би се људи према њима управљали на путовањима, на мору и на копну. Украсили смо их како би била показатељ Божје моћи.

節: 17

وَحَفِظۡنَٰهَا مِن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ رَّجِيمٍ

Свевишњи Бог сачувао је небо од сваког ђавола, који је удаљен од Божје милости.

節: 18

إِلَّا مَنِ ٱسۡتَرَقَ ٱلسَّمۡعَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ مُّبِينٞ

Оног ђавола који крадом прислушкује небеске вести стигне светлица и уништи га.

節: 19

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡزُونٖ

Земљу смо прострли, да би људи на њој живели, и по њој чврсте планине разбацали, како се не би потресала. Такође, на Земљи смо учинили да расте биље, онолико колико треба и оно које треба, у складу с Нашом мудрошћу.

節: 20

وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَ وَمَن لَّسۡتُمۡ لَهُۥ بِرَٰزِقِينَ

Људи, створили смо на Земљи храну и пиће, који су вам на располагању све док живите. Ми хранимо људе и животиње, а не ви.

節: 21

وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَآئِنُهُۥ وَمَا نُنَزِّلُهُۥٓ إِلَّا بِقَدَرٖ مَّعۡلُومٖ

Једино Ми стварамо све чиме се користе људи и животиње. Оно што дамо, дамо у одређеној мери, сходно Нашој мудрости и хтењу.

節: 22

وَأَرۡسَلۡنَا ٱلرِّيَٰحَ لَوَٰقِحَ فَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَسۡقَيۡنَٰكُمُوهُ وَمَآ أَنتُمۡ لَهُۥ بِخَٰزِنِينَ

Ми стварамо кишу у нагомиланим облацима, и ви ту воду, коју вам спуштамо, не можете да похраните у Земљи у виду река и бунара – Ми то чинимо.

節: 23

وَإِنَّا لَنَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَنَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثُونَ

Ми ћемо мртве да проживимо након смрти, као што живима, онда кад им дође час смртни, узимамо душе. Ми смо вечни, Ми ћемо да наследимо Земљу и све што се на њој налази.

節: 24

وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَقۡدِمِينَ مِنكُمۡ وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَـٔۡخِرِينَ

Ми знамо ко се пре вас родио и умро, а знамо и ко ће се после вас родити и умрети. Ништа нам од тога није скривено.

節: 25

وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحۡشُرُهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمٞ

Посланиче, твој Господар ће све људе да сабере на Дану судњем, како би добре наградио, а злочесте казнио. Он мудро одређује. Он све зна и ништа Му не промиче.

節: 26

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Ми смо створили Адама од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања.

節: 27

وَٱلۡجَآنَّ خَلَقۡنَٰهُ مِن قَبۡلُ مِن نَّارِ ٱلسَّمُومِ

А пре него што ћемо створити Адема, створили смо духове од ватре ужарене.

節: 28

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Сети се и спомени, веровесниче, кад се Господар обратио анђелима, а и Сотона је био с њима заједно: “Ја ћу да створим човека од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања...”

節: 29

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

И кад му дам лик и у њега удахнем душу коју сам створио, ви му се поклоните, покоравајући се тиме Мени и исказујући поштовање Адаму!

節: 30

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Анђели су спровели ову Божју заповед, сви, нико није изостао...

節: 31

إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰٓ أَن يَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

Али Сотона, који је био с анђелима, али не и један од њих, није се поклонио Адаму.

本諸節の功徳:

• ينبغي للعبد التأمل والنظر في السماء وزينتها والاستدلال بها على باريها.

Потребно је да човек размишља о лепоти небеса и помоћу тога да доказује постојање Бога.

• جميع الأرزاق وأصناف الأقدار لا يملكها أحد إلا الله، فخزائنها بيده يعطي من يشاء، ويمنع من يشاء، بحسب حكمته ورحمته.

Опскрбу једино Бог даје. У Његовој су руци ризнице свега што постоји. Он даје коме хоће, а ускраћује коме хоће, у складу са Својом мудрости и милости.

• الأرض مخلوقة ممهدة منبسطة تتناسب مع إمكان الحياة البشرية عليها، وهي مثبّتة بالجبال الرواسي؛ لئلا تتحرك بأهلها، وفيها من النباتات المختلفة ذات المقادير المعلومة على وفق الحكمة والمصلحة.

Земљу је Бог простро и учинио погодном за живот. Она је учвршћена високим планинама. Управо због тога се не потреса. На Земљи постоји разноразно биље, онолико колико је потребно, све по Божјој мудрости.

• الأمر للملائكة بالسجود لآدم فيه تكريم للجنس البشري.

То што је Бог заповедио анђелима да се поклоне Адаму показатељ је да је људски род одабран.

節: 32

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

“Зашто се ниси покорио с анђелима, који су послушали Моју заповест?” Упитао је Бог Сотону.

節: 33

قَالَ لَمۡ أَكُن لِّأَسۡجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقۡتَهُۥ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Сотона је, охолећи се, одговорио: “Не приличи ми да се поклоним човеку кога си створио од блата устајалог!”

節: 34

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

Тад је Бог протерао Сотону из Раја, и удаљио га од Своје милости.

節: 35

وَإِنَّ عَلَيۡكَ ٱللَّعۡنَةَ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

И рекао му је да ће да остане у проклетству до Судњег дана.

節: 36

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

Сотона рече: “Господару мој, дај ми времена, немој ме усмртити до Смака света!”

節: 37

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

“Ето, бићеш један од оних којима ћу дати рок”, Бог рече.

節: 38

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

Даћу ти рок до првог дувања у рог, до тренутка кад ће помрети све што постоји.

節: 39

قَالَ رَبِّ بِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Сотона рече: “Боже, због тога што си ме у заблуду одвео, ја ћу људима на Земљи пороке лепим приказивати, и зацело ћу их одводити с Правог пута!”

節: 40

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

“Али нећу моћи завести Теби одане вернике”, рече Сотона.

節: 41

قَالَ هَٰذَا صِرَٰطٌ عَلَيَّ مُسۡتَقِيمٌ

Бог је рекао: “Ове ћу се истине Ја држати”, а то значи: ово је пут који Мени води.

節: 42

إِنَّ عِبَادِي لَيۡسَ لَكَ عَلَيۡهِمۡ سُلۡطَٰنٌ إِلَّا مَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ

Ти, Сотоно, нећеш имати никакве власти над оним Мојим верницима који буду искрени и Мени одани, већ ћеш једино моћи да заводиш оне залутале.

節: 43

وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوۡعِدُهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Пакао ће да буде место одредишта за Сотону и за све оне који га буду следили.

節: 44

لَهَا سَبۡعَةُ أَبۡوَٰبٖ لِّكُلِّ بَابٖ مِّنۡهُمۡ جُزۡءٞ مَّقۡسُومٌ

Пакао има седам капија и кроз сваку ће капију проћи одређен број Сотонових следбеника.

節: 45

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Они који су се Бога бојали, па су извршавали верске наредбе, а сустезали су се од оног што им је било забрањено, они ће у Рајским баштама поред извора бити.

節: 46

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٍ ءَامِنِينَ

Пре него што у Рај ступе, њима ће бити речено: “Уђите у Рај сигурни, страха и сваког недостатка ослобођени!”

節: 47

وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلٍّ إِخۡوَٰنًا عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

И Ми ћемо злобу, непријатељство и мржњу из груди њихових да одстранимо, па ће као браћа на диванима седити и једни у друге ће гледати.

節: 48

لَا يَمَسُّهُمۡ فِيهَا نَصَبٞ وَمَا هُم مِّنۡهَا بِمُخۡرَجِينَ

У Рају их неће дотицати умор. Они из Раја неће бити изведени, него ће у њему заувек остати.

節: 49

۞ نَبِّئۡ عِبَادِيٓ أَنِّيٓ أَنَا ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, обавести људе да сам Ја Онај Који прашта покајницима, и да сам према њима милостив.

節: 50

وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ ٱلۡعَذَابُ ٱلۡأَلِيمُ

И обавести их да је Моја казна веома болна, па нека се покају да би Мој опрост заслужили и Моје се казне сачували.

節: 51

وَنَبِّئۡهُمۡ عَن ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ

Посланиче подучи људе о Авраму, мир над њим, коме су анђели донели радосну вест да ће добити сина и вест да ће Лутов народ бити уништен.

本諸節の功徳:

• في الآيات دليل على تزاور المتقين واجتماعهم وحسن أدبهم فيما بينهم، في كون كل منهم مقابلًا للآخر لا مستدبرًا له.

Доказ да верници у животу на овом свету требају да буду сложни и јединствени, и да једни према другима требају да се лепо опходе, односно да једни другима не требају да окрећу леђа.

• ينبغي للعبد أن يكون قلبه دائمًا بين الخوف والرجاء، والرغبة والرهبة.

Човек треба да живи између наде и страха.

• سجد الملائكة لآدم كلهم أجمعون سجود تحية وتكريم إلا إبليس رفض وأبى.

Сви су се анђели поклонили пред Адамом падајући ничице, поздрављајући га и указујући му почаст, осим Сотоне, који је то одбио.

• لا سلطان لإبليس على الذين هداهم الله واجتباهم واصطفاهم في أن يلقيهم في ذنب يمنعهم عفو الله.

Над оним верницима које је Господар упутио и изабрао Сотона неће имати никакву власт, па их неће моћи навраћати на грехе, због чега би им, опет, била ускраћена Божја милост.

節: 52

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗا قَالَ إِنَّا مِنكُمۡ وَجِلُونَ

Анђели су ушли код Аврама и поздравили су га Божјим миром, а он им је узвратио на лепши начин. Затим им је понудио печено теле, мислећи да се ради о људима. Пошто нису хтели да једу, Аврам је рекао: “Ми смо вас се уплашили.”

節: 53

قَالُواْ لَا تَوۡجَلۡ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

„Не плаши се!“ Казаше, „доносимо ти радосну вест, имаћеш сина који ће да буде учен.“

節: 54

قَالَ أَبَشَّرۡتُمُونِي عَلَىٰٓ أَن مَّسَّنِيَ ٱلۡكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ

Чудећи се тој радосној вести, коју су донели анђели, Аврам упита: “Ја сам остарао и онемоћао, па како је могуће да сад добијем дете?”

節: 55

قَالُواْ بَشَّرۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡقَٰنِطِينَ

Анђели изасланици рекоше Авраму: “Ми ти доносимо истиниту радосну вест, у коју нема никакве сумње. Зато немој бити један од оних који губе наду!”

節: 56

قَالَ وَمَن يَقۡنَطُ مِن رَّحۡمَةِ رَبِّهِۦٓ إِلَّا ٱلضَّآلُّونَ

“Наду у Божју милост могу изгубити само они који су скренули с Правог пута”, каза Аврам.

節: 57

قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Затим Аврам упита: “Изасланици Божји, шта ви хоћете?”

節: 58

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

Они одговорише: “Нас је Господар послао да уништимо Лотове сународнике који су огрезли у злу и који увелико ремете ред на Земљи.”

節: 59

إِلَّآ ءَالَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Додали су да ће те казне да буде поштеђен Лот и верници. Они ће, дакле, да буду спашени.

節: 60

إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ قَدَّرۡنَآ إِنَّهَا لَمِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

А жена Лотова, она ће да буде кажњена.

節: 61

فَلَمَّا جَآءَ ءَالَ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Пошто анђели изасланици у људском лику дођоше Лотовој породици...

節: 62

قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Лут им рече да су они људи које нико не познаје.

節: 63

قَالُواْ بَلۡ جِئۡنَٰكَ بِمَا كَانُواْ فِيهِ يَمۡتَرُونَ

Изасланици рекоше: “Не бој се! Ми доносимо казну у коју сумњају твоји сународници.”

節: 64

وَأَتَيۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ

И казаше да су донели истину, у којој нема шале, и да истину говоре.

節: 65

فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعٖ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَٱتَّبِعۡ أَدۡبَٰرَهُمۡ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدٞ وَٱمۡضُواْ حَيۡثُ تُؤۡمَرُونَ

Заповедили су му да изведе своју чељад у глуво доба ноћи, па му рекоше да се нико не окреће да би видео какве су казне допали неверници. Казаше му да иде онамо куда им је Господар заповедио.

節: 66

وَقَضَيۡنَآ إِلَيۡهِ ذَٰلِكَ ٱلۡأَمۡرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰٓؤُلَآءِ مَقۡطُوعٞ مُّصۡبِحِينَ

Ставили смо Лоту до знања, посредством објаве, да ће његов невернички народ да буде уништен у свитање.

節: 67

وَجَآءَ أَهۡلُ ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡتَبۡشِرُونَ

Становници Содоме дођоше весели због Лотових гостију, очекујући да ће с њима да чине неморал.

節: 68

قَالَ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ ضَيۡفِي فَلَا تَفۡضَحُونِ

Лот им рече: “Ово су моји гости, и немојте да ме срамотите пред њима тиме што ћете да покажете да с њима желите полно да општите.”

節: 69

وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ

Додао је: “Бојте се Господара, па се сустегните од неморала, и немојте да ме својим гнусним делом понижавате!”

節: 70

قَالُوٓاْ أَوَلَمۡ نَنۡهَكَ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Лотови сународници повикаше: “Зар ти нисмо забранили да ма кога угостиш?”

本諸節の功徳:

• تعليم أدب الضيف بالتحية والسلام حين القدوم على الآخرين.

Лепо је да човек поздрави поздравом Божјег мира кад дође негде у госте.

• من أنعم الله عليه بالهداية والعلم العظيم لا سبيل له إلى القنوط من رحمة الله.

Неће изгубити наду у Божју милост онај кога Бог упути и да му истинско знање.

• نهى الله تعالى لوطًا وأتباعه عن الالتفات أثناء نزول العذاب بقوم لوط حتى لا تأخذهم الشفقة عليهم.

Бог је забранио Лоту и његовим следбеницима да се окрену онда кад њихови сународници неверници доживе казну, да их не обузме сажаљење према њима.

• تصميم قوم لوط على ارتكاب الفاحشة مع هؤلاء الضيوف دليل على طمس فطرتهم، وشدة فحشهم.

То што су Лотови сународници били одлучили да почине неморал с Лотовим гостима показатељ је да им је Бог одузео урођену људску чистоту, и да су били преко сваке мере неморални.

節: 71

قَالَ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِيٓ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ

Лот им се обратио пред гостима, ограђујући се: “Ето вам жена из мог народа, ступите у брак с њима ако желите да удовољавате својим страстима.”

節: 72

لَعَمۡرُكَ إِنَّهُمۡ لَفِي سَكۡرَتِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

Тако ми живота твог, Посланиче, Лотов народ беше дубоко огрезао у злу и опијен страстима.

節: 73

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُشۡرِقِينَ

Кад се Сунце изашло, Лотове је сународнике задесио страшан глас.

節: 74

فَجَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن سِجِّيلٍ

Затим смо њихова насеља изврнули, па смо учинили да оно што је горе буде доле. Потом смо на њих сручили камење од тврде глине.

節: 75

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّلۡمُتَوَسِّمِينَ

О казни која је погодила Лотове сународнике налази се поука за оне који о томе размишљају.

節: 76

وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلٖ مُّقِيمٍ

Насеља у којима је живео Лотов народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.

節: 77

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ

То што се догодило садржи поуке онима који верују.

節: 78

وَإِن كَانَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ لَظَٰلِمِينَ

Јофоров народ, који је живео у Ејки, селу у којем се налазило бројно густо дрвеће, био је насилнички народ, јер нису веровали у Бога и сматрали су посланика Јофора лажовом.

節: 79

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامٖ مُّبِينٖ

Казнили смо Јофоров народ. Насеља у којима су живели Лотов и Јофоров народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.

節: 80

وَلَقَدۡ كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡحِجۡرِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Становници Хиџра, тј. Семуд, порицали су све посланике тиме што су порицали Салаха, посланика који је њима послат.

節: 81

وَءَاتَيۡنَٰهُمۡ ءَايَٰتِنَا فَكَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ

Становницима Хиџра дали смо јасне доказе да је истина оно у што их Салах позива и што им од Господара доставља. Један од тих доказа јест стварање камиле из стене. Па ипак, они те знаке нису узимали у обзир и нису им придавали никакву пажњу.

節: 82

وَكَانُواْ يَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتًا ءَامِنِينَ

Салахови сународници клесали су куће у брдима, верујући да ће им оне пружити заштиту од свега од чега страхују.

節: 83

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُصۡبِحِينَ

Међутим, њих у свитање задеси страшан глас.

節: 84

فَمَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

Ни имеци које су стекли ни њихове настамбе у брдима нису их могли сачувати од казне.

節: 85

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلسَّاعَةَ لَأٓتِيَةٞۖ فَٱصۡفَحِ ٱلصَّفۡحَ ٱلۡجَمِيلَ

Ми смо небеса и Земљу и оно што је између њих мудро и с истином створили. Час оживљења зацело ће да дође, зато се ти, Посланиче, од вишебожаца окрени и великодушно им опрости.

節: 86

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ

Посланиче, твој Господар све ствара и Он све зна.

節: 87

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ سَبۡعٗا مِّنَ ٱلۡمَثَانِي وَٱلۡقُرۡءَانَ ٱلۡعَظِيمَ

Ми смо ти објавили поглавље ел-Фатиха, која се састоји од седам одломака. И цео Кур'ан величанствени.

節: 88

لَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجٗا مِّنۡهُمۡ وَلَا تَحۡزَنۡ عَلَيۡهِمۡ وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

Веровесниче, не пружај погледе своје на оно што Ми дајемо на уживање неким неверницима међу њима и не буди тужан због тога што они поричу истину, а према верницима буди благ!

節: 89

وَقُلۡ إِنِّيٓ أَنَا ٱلنَّذِيرُ ٱلۡمُبِينُ

И реци, Божји Посланиче: “Ја само јавно упозоравам на казну!”

節: 90

كَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَى ٱلۡمُقۡتَسِمِينَ

Опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су у један део поверовали, а други део су порекли.

本諸節の功徳:

• أن الله تعالى إذا أراد أن يهلك قرية ازداد شرهم وطغيانهم، فإذا انتهى أوقع بهم من العقوبات ما يستحقونه.

Кад Господар жели да уништи неко насеље или град, допусти да становници тог насеља, односно града преврше меру у злу и гресима, па на њих онда спусти казну коју заслужују.

• كراهة دخول مواطن العذاب، ومثلها دخول مقابر الكفار، فإن دخل الإنسان إلى تلك المواضع والمقابر فعليه الإسراع.

Покуђено је да се посећују градови и насеља чији су становници уништени. Исти статус има посећивање неверничког гробља. Уколико човек ипак пролази кроз таква места, нека пожури.

• ينبغي للمؤمن ألا ينظر إلى زخارف الدنيا وزهرتها، وأن ينظر إلى ما عند الله من العطاء.

Верник не треба да гледа у украсе овог пролазног света и његове лепоте, него да гледа у оно што је обећано код Бога.

• على المؤمن أن يكون بعيدًا من المشركين، ولا يحزن إن لم يؤمنوا، قريبًا من المؤمنين، متواضعًا لهم، محبًّا لهم ولو كانوا فقراء.

Верник је далеко од неверника и не тугује уколико они неће да верују, а близу је верника, скроман је према њима и воли их, макар били и сиромашни.

節: 91

ٱلَّذِينَ جَعَلُواْ ٱلۡقُرۡءَانَ عِضِينَ

Дакле, опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су казали да је чаролија, односно поезија, односно пророчанство.

節: 92

فَوَرَبِّكَ لَنَسۡـَٔلَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Посланиче, тако Ми твог Господара, ти ће људи бити позвати на одговорност за то што су Књигу поделили у делове.

節: 93

عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Такође ћемо да их позовемо на одговорност због неверства и греха које су чинили на овом свету.

節: 94

فَٱصۡدَعۡ بِمَا تُؤۡمَرُ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Веровесниче, достављај веру и позивај Богу, а немој се обазирати на оно што говоре и раде многобошци.

節: 95

إِنَّا كَفَيۡنَٰكَ ٱلۡمُسۡتَهۡزِءِينَ

Немој их се бојати. Ми ћемо те, Посланиче, ослободити сплетки неверника међу Курејшијама који ти се ругају.

節: 96

ٱلَّذِينَ يَجۡعَلُونَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Они који поред Бога друга божанства узимају, такви ће сазнати зле последице многобоштва којег чине.

節: 97

وَلَقَدۡ نَعۡلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدۡرُكَ بِمَا يَقُولُونَ

Посланиче, Ми добро знамо да ти је тешко у души због тога што те заблудели утерују у лаж и ругају ти се!

節: 98

فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ

Зато ти слави Бога тиме што ћеш негирати све оно што Му не приличи и хвали Га износећи Његова савршена својства. Уз то обожавај Господара и обављај молитву. Па ћеш помоћу тога да одстраниш тугу и бол у души.

節: 99

وَٱعۡبُدۡ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأۡتِيَكَ ٱلۡيَقِينُ

И буди устрајан у обожавању Бога, све док те на томе смрт не затекне.

本諸節の功徳:

• عناية الله ورعايته بصَوْن النبي صلى الله عليه وسلم وحمايته من أذى المشركين.

Узвишени Бог води бригу и чува Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, од зла и сплетки многобожаца.

• التسبيح والتحميد والصلاة علاج الهموم والأحزان، وطريق الخروج من الأزمات والمآزق والكروب.

Помоћу слављења Бога, захваљивања Њему и обављања молитве отклањају се бриге и туга, невоље и кризе.

• المسلم مطالب على سبيل الفرضية بالعبادة التي هي الصلاة على الدوام حتى يأتيه الموت، ما لم يغلب الغشيان أو فقد الذاكرة على عقله.

Од муслимана се тражи да до смрти, и то неизоставно, обожава Бога, и тражи се да обавља молитву све док је при свести.

• سمى الله الوحي روحًا؛ لأنه تحيا به النفوس.

Бог је Објаву назвао животом, јер она за душу живот значи.

• مَلَّكَنا الله تعالى الأنعام والدواب وذَلَّلها لنا، وأباح لنا تسخيرها والانتفاع بها؛ رحمة منه تعالى بنا.

Из Своје самилости према нама, Господар нам је дао стоку и потчинио нам је, па нам је омогућио да се њоме користимо.