අර්ථ කථනය පරිච්ඡේදය සූරා අල් කමර් - සර්බියානු පරිවර්තනය - රුව්වාද් පරිවර්තන මධ්‍යස්ථානය (වැඩකටයුතු සිදු වෙමින් පවතී) - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

Месец

වාක්‍යය: 1

ٱقۡتَرَبَتِ ٱلسَّاعَةُ وَٱنشَقَّ ٱلۡقَمَرُ

Ближи се Час и Месец се располовио!

වාක්‍යය: 2

وَإِن يَرَوۡاْ ءَايَةٗ يُعۡرِضُواْ وَيَقُولُواْ سِحۡرٞ مُّسۡتَمِرّٞ

А они, увек када виде знак, окрећу се и говоре: „Пролазна магија!“

වාක්‍යය: 3

وَكَذَّبُواْ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُمۡۚ وَكُلُّ أَمۡرٖ مُّسۡتَقِرّٞ

Они поричу истину и следе своје страси, а све ће се остварити.

වාක්‍යය: 4

وَلَقَدۡ جَآءَهُم مِّنَ ٱلۡأَنۢبَآءِ مَا فِيهِ مُزۡدَجَرٌ

И дошле су им вести у којима је оно што треба да их одврати од неверства

වාක්‍යය: 5

حِكۡمَةُۢ بَٰلِغَةٞۖ فَمَا تُغۡنِ ٱلنُّذُرُ

- савршена мудрост - па како таквима опомињачи могу користити?!

වාක්‍යය: 6

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡۘ يَوۡمَ يَدۡعُ ٱلدَّاعِ إِلَىٰ شَيۡءٖ نُّكُرٍ

Зато се окрени од њих! На Дан кад их гласник позове на нешто ужасно,

වාක්‍යය: 7

خُشَّعًا أَبۡصَٰرُهُمۡ يَخۡرُجُونَ مِنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ كَأَنَّهُمۡ جَرَادٞ مُّنتَشِرٞ

они ће да излазе из гробова оборених погледа, као скакавци расути,

වාක්‍යය: 8

مُّهۡطِعِينَ إِلَى ٱلدَّاعِۖ يَقُولُ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا يَوۡمٌ عَسِرٞ

журећи ка гласнику. А неверници ће да говоре: „Ово је тежак дан.“

වාක්‍යය: 9

۞ كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ فَكَذَّبُواْ عَبۡدَنَا وَقَالُواْ مَجۡنُونٞ وَٱزۡدُجِرَ

Порицао је Нојев народ пре њих па су Нашу слугу утеривали у лаж, говорећи: „Лудак!“ - и би одбачен.

වාක්‍යය: 10

فَدَعَا رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَغۡلُوبٞ فَٱنتَصِرۡ

И он је свога Господара замолио: „Ја сам побеђен, па Ти помози!“

වාක්‍යය: 11

فَفَتَحۡنَآ أَبۡوَٰبَ ٱلسَّمَآءِ بِمَآءٖ مُّنۡهَمِرٖ

И Ми смо небеске капије поотварали води која је непрестано лила,

වාක්‍යය: 12

وَفَجَّرۡنَا ٱلۡأَرۡضَ عُيُونٗا فَٱلۡتَقَى ٱلۡمَآءُ عَلَىٰٓ أَمۡرٖ قَدۡ قُدِرَ

и учинили да из земље провру извори, и воде су се састале по ономе што је већ било одређено,

වාක්‍යය: 13

وَحَمَلۡنَٰهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلۡوَٰحٖ وَدُسُرٖ

а њега смо носили на лађи саграђеној од дасака и клинова,

වාක්‍යය: 14

تَجۡرِي بِأَعۡيُنِنَا جَزَآءٗ لِّمَن كَانَ كُفِرَ

која је пловила пред Нашим очима, а то је била казна за онога који је порицао.

වාක්‍යය: 15

وَلَقَد تَّرَكۡنَٰهَآ ءَايَةٗ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

И Ми то остависмо као знак - па има ли икога ко би поуку узео?

වාක්‍යය: 16

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

О, каква је била Моја казна и упозорење Моје!

වාක්‍යය: 17

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку узео?

වාක්‍යය: 18

كَذَّبَتۡ عَادٞ فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Порицао је Ад, па каква је била Моја казна и упозорење Моје!

වාක්‍යය: 19

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِيحٗا صَرۡصَرٗا فِي يَوۡمِ نَحۡسٖ مُّسۡتَمِرّٖ

Једног кобног дана послали смо на њих леден ветар који је непрестано дувао

වාක්‍යය: 20

تَنزِعُ ٱلنَّاسَ كَأَنَّهُمۡ أَعۡجَازُ نَخۡلٖ مُّنقَعِرٖ

и људе дизао, као да су ишчупана палмина стабла.

වාක්‍යය: 21

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Каква је била казна Моја и упозорење Моје?!

වාක්‍යය: 22

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

А Ми смо Кур'ан учинили лаким за опомену, па има ли кога ко би се присетио?

වාක්‍යය: 23

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِٱلنُّذُرِ

И Семуд је порицао упозорења.

වාක්‍යය: 24

فَقَالُوٓاْ أَبَشَرٗا مِّنَّا وَٰحِدٗا نَّتَّبِعُهُۥٓ إِنَّآ إِذٗا لَّفِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٍ

"Зар да следимо једног од нас!" - Говорили су. "Тада бисмо, уистину, били у заблуди и били бисмо луди.

වාක්‍යය: 25

أَءُلۡقِيَ ٱلذِّكۡرُ عَلَيۡهِ مِنۢ بَيۡنِنَا بَلۡ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٞ

Зар баш њему, између нас, да буде послата Објава?! Не, он је охоли лажљивац!“

වාක්‍යය: 26

سَيَعۡلَمُونَ غَدٗا مَّنِ ٱلۡكَذَّابُ ٱلۡأَشِرُ

Сазнаће они сутра ко је охоли лажљивац!

වාක්‍යය: 27

إِنَّا مُرۡسِلُواْ ٱلنَّاقَةِ فِتۡنَةٗ لَّهُمۡ فَٱرۡتَقِبۡهُمۡ وَٱصۡطَبِرۡ

Ми ћемо послати камилу да бисмо их искушали, па причекај их и буди стрпљив.

වාක්‍යය: 28

وَنَبِّئۡهُمۡ أَنَّ ٱلۡمَآءَ قِسۡمَةُۢ بَيۡنَهُمۡۖ كُلُّ شِرۡبٖ مُّحۡتَضَرٞ

И упозори их да ће вода између њих и ње да се дели, сваком оброку приступиће онај чији је ред!

වාක්‍යය: 29

فَنَادَوۡاْ صَاحِبَهُمۡ فَتَعَاطَىٰ فَعَقَرَ

Али они позваше једног од својих, па се он спреми и закла је.

වාක්‍යය: 30

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Па каква је само била Моја казна и упозорење Моје!

වාක්‍යය: 31

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ فَكَانُواْ كَهَشِيمِ ٱلۡمُحۡتَظِرِ

Ми посласмо на њих један једини крик, и они постадоше попут здробљеног сувог лишћа.

වාක්‍යය: 32

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би се присетио?

වාක්‍යය: 33

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطِۭ بِٱلنُّذُرِ

Народ Лотов је порицао упозорења.

වාක්‍යය: 34

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ حَاصِبًا إِلَّآ ءَالَ لُوطٖۖ نَّجَّيۡنَٰهُم بِسَحَرٖ

На њих посласмо ветар, пун песка, само не на Лотову породицу, њу смо у свитање спасили

වාක්‍යය: 35

نِّعۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَاۚ كَذَٰلِكَ نَجۡزِي مَن شَكَرَ

из Наше милости. Ето, тако Ми награђујемо оне који захваљују.

වාක්‍යය: 36

وَلَقَدۡ أَنذَرَهُم بَطۡشَتَنَا فَتَمَارَوۡاْ بِٱلنُّذُرِ

И он их је упозоравао на Нашу казну, али су они сумњали у упозорење.

වාක්‍යය: 37

وَلَقَدۡ رَٰوَدُوهُ عَن ضَيۡفِهِۦ فَطَمَسۡنَآ أَعۡيُنَهُمۡ فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ

Они су од њега тражили његове госте, па смо их Ми ослепили: „Искусите Моју казну и Моју претњу!“

වාක්‍යය: 38

وَلَقَدۡ صَبَّحَهُم بُكۡرَةً عَذَابٞ مُّسۡتَقِرّٞ

А рано ујутру стиже их непрекидна казна.

වාක්‍යය: 39

فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ

„Искусите Моју казну и Моју претњу!“

වාක්‍යය: 40

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку примио?!

වාක්‍යය: 41

وَلَقَدۡ جَآءَ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ ٱلنُّذُرُ

И фараоновој породици су долазила упозорења,

වාක්‍යය: 42

كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا كُلِّهَا فَأَخَذۡنَٰهُمۡ أَخۡذَ عَزِيزٖ مُّقۡتَدِرٍ

али они порекоше све Наше знакове, па их Ми казнисмо онако како кажњава Силни и Апсулутно Моћни.

වාක්‍යය: 43

أَكُفَّارُكُمۡ خَيۡرٞ مِّنۡ أُوْلَٰٓئِكُمۡ أَمۡ لَكُم بَرَآءَةٞ فِي ٱلزُّبُرِ

Да ли су ваши неверници бољи од њих, или ви у небеским књигама имате какво оправдање?!

වාක්‍යය: 44

أَمۡ يَقُولُونَ نَحۡنُ جَمِيعٞ مُّنتَصِرٞ

Зар ови да говоре: „Ми смо скуп непобедиви!“

වාක්‍යය: 45

سَيُهۡزَمُ ٱلۡجَمۡعُ وَيُوَلُّونَ ٱلدُّبُرَ

Скуп ће сигурно да буде поражен, а они ће се у бег дати!

වාක්‍යය: 46

بَلِ ٱلسَّاعَةُ مَوۡعِدُهُمۡ وَٱلسَّاعَةُ أَدۡهَىٰ وَأَمَرُّ

Међутим, Час оживљења им је рок, а Час оживљења је ужаснији и горчи.

වාක්‍යය: 47

إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٖ

Грешници су, заиста, у заблуди и патњи,

වාක්‍යය: 48

يَوۡمَ يُسۡحَبُونَ فِي ٱلنَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ ذُوقُواْ مَسَّ سَقَرَ

на Дан када буду одвучени у Ватру, са лицима окренутим доле: „Искусите кажњавање Огњем!“

වාක්‍යය: 49

إِنَّا كُلَّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَٰهُ بِقَدَرٖ

Ми заиста све стварамо са одређењем,

වාක්‍යය: 50

وَمَآ أَمۡرُنَآ إِلَّا وَٰحِدَةٞ كَلَمۡحِۭ بِٱلۡبَصَرِ

и Наше наређење само је једна реч - све буде у трен ока.

වාක්‍යය: 51

وَلَقَدۡ أَهۡلَكۡنَآ أَشۡيَاعَكُمۡ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

А Ми смо већ уништили вама сличне, па има ли икога ко би поуку примио?!

වාක්‍යය: 52

وَكُلُّ شَيۡءٖ فَعَلُوهُ فِي ٱلزُّبُرِ

И све што су урадили у листовима је,

වාක්‍යය: 53

وَكُلُّ صَغِيرٖ وَكَبِيرٖ مُّسۡتَطَرٌ

и све, и мало и велико, у редовима записано.

වාක්‍යය: 54

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَنَهَرٖ

Они који су се бојали Аллаха биће у рајским баштама и поред река,

වාක්‍යය: 55

فِي مَقۡعَدِ صِدۡقٍ عِندَ مَلِيكٖ مُّقۡتَدِرِۭ

на месту истине, код Краља Свемоћног.