மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 15 அத்தியாயம் ஸூரா அந்நம்ல் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 15

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ وَسُلَيۡمَٰنَ عِلۡمٗاۖ وَقَالَا ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي فَضَّلَنَا عَلَىٰ كَثِيرٖ مِّنۡ عِبَادِهِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Plemeniti Allah podario je znanje vjerovjesnicima Davudu i njegovu sinu Sulejmanu. Vid tog znanja jeste što su razumjeli jezik ptica. Njih su dvojica kazali, zahvaljujući se Allahu, džellešanuhu: “Hvala Gospodaru, Koji nas je u odnosu na ostale Svoje robove vjernike odlikovao time što nam je dao znanje i vjerovjesništvo!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• التبسم ضحك أهل الوقار.

Staloženi ljudi samo se osmjehuju, a ne smiju se glasno.

• شكر النعم أدب الأنبياء والصالحين مع ربهم.

Vjerovjesnici i dobri ljudi zahvalni su Gospodaru na blagodatima.

• الاعتذار عن أهل الصلاح بظهر الغيب.

Ovi ajeti na sadržajan način govore o tome da se dobrim ljudima i u njihovu odsustvu treba naći opravdanje.

• سياسة الرعية بإيقاع العقاب على من يستحقه، وقبول عذر أصحاب الأعذار.

Vladar se prema podanicima treba odnositi tako što će kazniti onog ko kaznu zaslužuje, a oprostiti onom ko opravdanje ima.

• قد يوجد من العلم عند الأصاغر ما لا يوجد عند الأكابر.

Može se dogoditi da manje učen posjeduje informacije koje ne posjeduje onaj ko je od njega učeniji.