மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 29 அத்தியாயம் ஸூரா அல்கஸஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 29

۞ فَلَمَّا قَضَىٰ مُوسَى ٱلۡأَجَلَ وَسَارَ بِأَهۡلِهِۦٓ ءَانَسَ مِن جَانِبِ ٱلطُّورِ نَارٗاۖ قَالَ لِأَهۡلِهِ ٱمۡكُثُوٓاْ إِنِّيٓ ءَانَسۡتُ نَارٗا لَّعَلِّيٓ ءَاتِيكُم مِّنۡهَا بِخَبَرٍ أَوۡ جَذۡوَةٖ مِّنَ ٱلنَّارِ لَعَلَّكُمۡ تَصۡطَلُونَ

I kad Musa provede ugovoreni rok – boravio je u Medjenu služeći onog dobrog čovjeka deset godina – pođe sa svojom porodicom na put u Egipat. Tokom puta, na jednoj strani gore Tur, opazi nekakvu vatru, te se obrati svojoj porodici: “Zastanite ovdje i pričekajte me, jer nekakvu vatru opazih. Možda ću sresti nekog ko poznaje ovaj kraj, a ko će mi kazati kuda treba ići ili ću vam kakvo dobro od vatre donijeti ili ću vam pak žeravicu za potpalu donijeti, da biste se ugrijali.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الوفاء بالعقود شأن المؤمنين.

Vjernici se drže dogovora i ispunjavaju datu riječ.

• تكليم الله لموسى عليه السلام ثابت على الحقيقة.

Allah je s Musaom razgovarao u pravom smislu te riječi.

• حاجة الداعي إلى الله إلى من يؤازره.

Onaj ko poziva u vjeru mora imati pomagače u tome.

• أهمية الفصاحة بالنسبة للدعاة.

Neophodno je da oni koji pozivaju u vjeru budu rječiti.