భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ అస్-సాఫ్ఫాత్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Редови

వచనం: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Тако ми оних поређаних у редове,

వచనం: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

и оних који гоне облаке

వచనం: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

и оних који читају Опомену,

వచనం: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

ваш Бог је, уистину, Један,

వచనం: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

వచనం: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Ми смо најближе небо звездама украсили,

వచనం: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

и чувамо га од сваког пркосног ђавола

వచనం: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

వచనం: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

వచనం: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

వచనం: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

వచనం: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

వచనం: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

వచనం: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

и кад виде доказ, они се подсмејавају

వచనం: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

వచనం: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

వచనం: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

и наши давни преци?!“

వచనం: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Реци: „Да, а бићете и понижени!“

వచనం: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

వచనం: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

వచనం: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

వచనం: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

వచనం: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

వచనం: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

వచనం: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

వచనం: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

వచనం: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И приступиће пребацивајући једни другима.

వచనం: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

వచనం: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

వచనం: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

వచనం: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

వచనం: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

వచనం: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

వచనం: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

వచనం: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

వచనం: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

వచనం: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

వచనం: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

వచనం: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

వచనం: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али не и Аллахове искрене слуге.

వచనం: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

వచనం: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

разно воће, и биће поштовани,

వచనం: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

у рајским баштама наслада,

వచనం: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

на диванима, једни према другим, седеће;

వచనం: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

биће служени пићем – из извора који стално тече –

వచనం: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

бистрим и пријатним онима који буду пили,

వచనం: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

వచనం: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

వచనం: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

као да су оне јаја заштићена.

వచనం: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И они ће један с другим разговарати.

వచనం: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

వచనం: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

који је говорио: 'Зар и ти верујеш

వచనం: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

వచనం: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

వచనం: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

వచనం: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

వచనం: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

వచనం: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

Јел ми више нећемо никад да умиремо?

వచనం: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

వచనం: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Ово је, заиста, велики успех!“

వచనం: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овако нешто нека се вредни труде!

వచనం: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

వచనం: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Које смо неверницима као искушење одредили?

వచనం: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

То је дрво које расте усред Пакла,

వచనం: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

плод му је попут ђавољих глава.

వచనం: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

వచనం: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

затим ће то с кључалом водом измешати.

వచనం: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

వచనం: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они су своје очеве затекли у заблуди,

వచనం: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

па су и они њиховим стопама наставили.

వచనం: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

వచనం: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

వచనం: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

వచనం: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

వచనం: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

వచనం: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

వచనం: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

и само смо његове потомке оставили у животу,

వచనం: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

వచనం: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Мир и спас Ноју од свих светова!

వచనం: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

వచనం: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

వచనం: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо затим потопили.

వచనం: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Исте вере као и он био је и Аврам,

వచనం: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

кад је своме Господару дошао искреног срца,

వచనం: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

వచనం: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

వచనం: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И шта о Господару светова мислите?“

వచనం: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И он баци поглед на звезде,

వచనం: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

па рече: “Ја сам болестан!”

వచనం: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

И они га оставише, окрећући се од њега.

వచనం: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

వచనం: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Шта вам је па не говорите?“

వచనం: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И кришом им приђе ударајући их десном руком,

వచనం: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

па му народ журећи дође.

వచనం: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

వచనం: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

వచనం: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

వచనం: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

వచనం: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

వచనం: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој Господару, даруј ми честит пород!“

వచనం: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

వచనం: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

వచనం: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

వచనం: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Ми га позвасмо: „О Авраме,

వచనం: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

వచనం: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

То је, заиста, било очигледно искушење!

వచనం: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Великом жртвом га искуписмо,

వచనం: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

వచనం: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је у миру Аврам!

వచనం: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

వచనం: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

వచనం: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

వచనం: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

వచనం: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

И Мојсију и Арону смо дали благодати,

వచనం: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

వచనం: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

и помогли им, па су они били победници,

వచనం: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

и дали им јасну Књигу,

వచనం: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

и обојицу на Прави пут упутили,

వచనం: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

వచనం: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека су у миру Мојсије и Арон!

వచనం: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

వచనం: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

వచనం: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Илија је био посланик.

వచనం: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

వచనం: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

వచనం: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

వచనం: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

వచనం: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Аллахове искрене слуге,

వచనం: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

వచనం: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је у миру Илија!

వచనం: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

వచనం: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник.

వచనం: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лот је био посланик.

వచనం: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

వచనం: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице, она је била са онима који су настрадали,

వచనం: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо уништили,

వచనం: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

и ви поред њихових насеља пролазите и дању

వచనం: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

и ноћу, па зашто се не уразумите?

వచనం: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона је био посланик.

వచనం: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

А кад побеже на једну лађу препуну.

వచనం: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

వచనం: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

వచనం: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

వచనం: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

వచనం: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

వచనం: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

వచనం: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

వచనం: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

వచనం: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

వచనం: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

వచనం: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Они, сигурно, измишљајући говоре:

వచనం: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

వచనం: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

వచనం: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?!

వచనం: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зашто не размислите?

వచనం: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

వచనం: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

వచనం: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

వచనం: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

వచనం: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

То не чине Аллахове искрене слуге.

వచనం: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

వచనం: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

не можете никога да одведете у заблуду,

వచనం: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

వచనం: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Свакоме од нас анђела је одређено место,

వచనం: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

ми смо поређани у редове,

వచనం: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

и само Њега славимо и величамо!

వచనం: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А незнанобошци су говорили:

వచనం: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

వచనం: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

వచనం: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

వచనం: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

వచనం: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Они ће да буду, заиста, потпомогнути

వచనం: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

и Наша војска засигурно ће да победи!

వచనం: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

వచనం: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај их, и они ће да посматрају!

వచనం: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они Нашу казну да пожурују?

వచనం: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

వచనం: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

వచనం: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај, и они ће да посматрају!

వచనం: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

వచనం: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И мир нека је над посланицима,

వచనం: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и хваљен нека је Аллах, Господар светова!