قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّا لَن نَّدۡخُلَهَآ أَبَدٗا مَّا دَامُواْ فِيهَا فَٱذۡهَبۡ أَنتَ وَرَبُّكَ فَقَٰتِلَآ إِنَّا هَٰهُنَا قَٰعِدُونَ
Мојсијев народ устраја на супротстављању свом посланику Мојсију, и рекоше: "Нећемо ући у град докле год су силници у њему. Идите ти, о Мојсије, и твој Господар па се борите против силника, а ми ћемо остати овде, и нећемо се борити уз вас."
阿拉伯语经注:
قَالَ فَإِنَّهَا مُحَرَّمَةٌ عَلَيۡهِمۡۛ أَرۡبَعِينَ سَنَةٗۛ يَتِيهُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِۚ فَلَا تَأۡسَ عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡفَٰسِقِينَ
Аллах рече Свом посланику Мојсију, мир над њим: "Аллах забрањује улазак у Свету земљу Израиљћанима 40 година. У том периоду ће лутати по пустињи, а ти, о Мојсије, немој туговати за народом који неће да се покорава Аллаху. Оно што их задеси од искушења је последица њихових греха."
阿拉伯语经注:
۞ وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱبۡنَيۡ ءَادَمَ بِٱلۡحَقِّ إِذۡ قَرَّبَا قُرۡبَانٗا فَتُقُبِّلَ مِنۡ أَحَدِهِمَا وَلَمۡ يُتَقَبَّلۡ مِنَ ٱلۡأٓخَرِ قَالَ لَأَقۡتُلَنَّكَۖ قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ
О Посланиче, испричај овим завидницима међу Јеврејима причу о двојици синова Адамових, Каину и Авељу, онако како јесте. Сваки од њих је принео жртву којом је требало да се приближи Узвишеном Аллаху, па Аллах прихвати Авељову жртву јер је Авељ био богобојазан, а не прихвати Каинову, јер Каин није био богобојазан. Каину се није свидело то што је прихваћена Авељева жртва, па из зависти своје рече: "Убићу те сигурно, о Авеље!" На шта Авељ одговори: "Аллах прихвата жртву од онога ко се Аллаха боји, ко ради оно што му је Он наредио, а клони се онога што му је Он забранио."
阿拉伯语经注:
لَئِنۢ بَسَطتَ إِلَيَّ يَدَكَ لِتَقۡتُلَنِي مَآ أَنَا۠ بِبَاسِطٖ يَدِيَ إِلَيۡكَ لِأَقۡتُلَكَۖ إِنِّيٓ أَخَافُ ٱللَّهَ رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
А ако ти Каине пружиш своју руку да ме убијеш, ја ти нећу истом мером узвратити. То није због кукавичлука, већ зато што се бојим Аллаха, Господара светова.
阿拉伯语经注:
إِنِّيٓ أُرِيدُ أَن تَبُوٓأَ بِإِثۡمِي وَإِثۡمِكَ فَتَكُونَ مِنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلنَّارِۚ وَذَٰلِكَ جَزَٰٓؤُاْ ٱلظَّٰلِمِينَ
И рече му Авељ упозоравајући га: "Ја желим да ти покупиш и моје и твоје грехе, због твог насилног и неправедног убиства, па да будеш од становника Ватре, који ће у њу ући на Судњем дану. То је казна за насилнике, и ја не желим да те убијем па да зарадим грех насилника."
阿拉伯语经注:
فَبَعَثَ ٱللَّهُ غُرَابٗا يَبۡحَثُ فِي ٱلۡأَرۡضِ لِيُرِيَهُۥ كَيۡفَ يُوَٰرِي سَوۡءَةَ أَخِيهِۚ قَالَ يَٰوَيۡلَتَىٰٓ أَعَجَزۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِثۡلَ هَٰذَا ٱلۡغُرَابِ فَأُوَٰرِيَ سَوۡءَةَ أَخِيۖ فَأَصۡبَحَ مِنَ ٱلنَّٰدِمِينَ
Тада Бог посла врану да ископа земљу испред себе и у њу закопа другу мртву врану, како би га подучила како да покрије тело свог умрлог брата. Убица тада рече: „Тешко мени! Зар нисам могао да и ја као ова врана која је укопала другу мртву врану сахраним тело свог брата, и тада га сакри, па постаде очајан.
阿拉伯语经注:
这业中每段经文的优越:
• مخالفة الرسل توجب العقاب، كما وقع لبني إسرائيل؛ إذ عاقبهم الله تعالى بالتِّيه.
Кршење наредбе посланика узрокује казну, као што се десило Израиљћанима када их је Узвишени Аллах казнио лутањем по пустињи.
• قصة ابني آدم ظاهرها أن أول ذنب وقع في الأرض - في ظاهر القرآن - هو الحسد والبغي، والذي أدى به للظلم وسفك الدم الحرام الموجب للخسران.
Казивање о Адамовим синовима дословно указује да је први грех на Земљи завист и охолост, који су узроковали неправду и бесправно проливање крви, а што неминовно изискује пропаст.
《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。 - 译解目录
古兰经注释研究中心发行。