ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߢߊߞߘߐߛߘߌ ߝߐߘߊ - ߛߙߌߓߌߦߊߞߊ߲ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߘߟߊߡߌߘߊ

Намрштио се

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 1

عَبَسَ وَتَوَلَّىٰٓ

Намрштио се и окренуо,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

أَن جَآءَهُ ٱلۡأَعۡمَىٰ

зато што му је слепи човек пришао.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 3

وَمَا يُدۡرِيكَ لَعَلَّهُۥ يَزَّكَّىٰٓ

А шта ти знаш, можда он жели да се греха очисти,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

أَوۡ يَذَّكَّرُ فَتَنفَعَهُ ٱلذِّكۡرَىٰٓ

или опомене, па да му опомена користи.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 5

أَمَّا مَنِ ٱسۡتَغۡنَىٰ

А што се тиче онога који је богат,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 6

فَأَنتَ لَهُۥ تَصَدَّىٰ

ти се њему окрећеш,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 7

وَمَا عَلَيۡكَ أَلَّا يَزَّكَّىٰ

а ти ниси одговоран ако се он не очисти греха.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 8

وَأَمَّا مَن جَآءَكَ يَسۡعَىٰ

А што се тиче онога који ти је дошао журећи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 9

وَهُوَ يَخۡشَىٰ

и боји се,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

فَأَنتَ عَنۡهُ تَلَهَّىٰ

ти њега занемарујеш.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 11

كَلَّآ إِنَّهَا تَذۡكِرَةٞ

Не чини тако! Заиста је ово опомена,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 12

فَمَن شَآءَ ذَكَرَهُۥ

па ко хоће, имаће Га на уму,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 13

فِي صُحُفٖ مُّكَرَّمَةٖ

на листовима је цењеним

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 14

مَّرۡفُوعَةٖ مُّطَهَّرَةِۭ

узвишеним, чистим,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 15

بِأَيۡدِي سَفَرَةٖ

у рукама анђела

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 16

كِرَامِۭ بَرَرَةٖ

часних, честитих.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 17

قُتِلَ ٱلۡإِنسَٰنُ مَآ أَكۡفَرَهُۥ

Проклет нека је човек! Колико је само његово порицање!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 18

مِنۡ أَيِّ شَيۡءٍ خَلَقَهُۥ

Од чега га Он ствара?

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 19

مِن نُّطۡفَةٍ خَلَقَهُۥ فَقَدَّرَهُۥ

Од капи семена га ствара, па му одређује.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 20

ثُمَّ ٱلسَّبِيلَ يَسَّرَهُۥ

И Прави пут му олакшао,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 21

ثُمَّ أَمَاتَهُۥ فَأَقۡبَرَهُۥ

затим му живот одузме и учини да буде сахрањен,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 22

ثُمَّ إِذَا شَآءَ أَنشَرَهُۥ

и после ће, када Он буде хтео, да га проживи.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 23

كَلَّا لَمَّا يَقۡضِ مَآ أَمَرَهُۥ

Не, још није извршио оно што је Он наредио!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 24

فَلۡيَنظُرِ ٱلۡإِنسَٰنُ إِلَىٰ طَعَامِهِۦٓ

Нека човек погледа у своју храну.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 25

أَنَّا صَبَبۡنَا ٱلۡمَآءَ صَبّٗا

Ми обилну кишу проливамо,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 26

ثُمَّ شَقَقۡنَا ٱلۡأَرۡضَ شَقّٗا

затим земљу пукотинама цепамо

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 27

فَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا حَبّٗا

и чинимо да из ње израста жито,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 28

وَعِنَبٗا وَقَضۡبٗا

и грожђе и поврће,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 29

وَزَيۡتُونٗا وَنَخۡلٗا

и маслине и палме,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 30

وَحَدَآئِقَ غُلۡبٗا

и густе баште,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 31

وَفَٰكِهَةٗ وَأَبّٗا

и воће и траве

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 32

مَّتَٰعٗا لَّكُمۡ وَلِأَنۡعَٰمِكُمۡ

на корист вама и вашој стоци.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

فَإِذَا جَآءَتِ ٱلصَّآخَّةُ

А кад дође снажан глас,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 34

يَوۡمَ يَفِرُّ ٱلۡمَرۡءُ مِنۡ أَخِيهِ

на Дан када ће човек од свога брата да побегне,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 35

وَأُمِّهِۦ وَأَبِيهِ

и од своје мајке, и од свога оца,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 36

وَصَٰحِبَتِهِۦ وَبَنِيهِ

и од своје супруге и својих синова,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 37

لِكُلِّ ٱمۡرِيٕٖ مِّنۡهُمۡ يَوۡمَئِذٖ شَأۡنٞ يُغۡنِيهِ

тог Дана сваки човек ће само о себи бринути,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

وُجُوهٞ يَوۡمَئِذٖ مُّسۡفِرَةٞ

нека лица тог Дана биће блистава,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

ضَاحِكَةٞ مُّسۡتَبۡشِرَةٞ

насмејана, радосна,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

وَوُجُوهٞ يَوۡمَئِذٍ عَلَيۡهَا غَبَرَةٞ

а неким лицима тог Дана биће прашина,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 41

تَرۡهَقُهَا قَتَرَةٌ

тама ће их прекривати,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 42

أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡكَفَرَةُ ٱلۡفَجَرَةُ

то ће, заиста, да буду неверници, развратници.